Животић: Евакуација у Гази, као да је два милиона људи на путу од Славије до Обреновца

Историчар Александар Животић истиче да је ових дана било сасвим сигурно да се после масовних ваздушних удара и масовне мобилизације, спрема копнени улазак израелских снага у појас Газе.

Још се, каже, не ради о масовном уласку, већ мање снаге на северу Газе претражују терен.

Према агенцијским вестима израелске трупе пронашле су тела људи које Хамас држао као таоце.

"Оно што је заиста забрињавајуће, а то је током ноћи било суштински најургентније, јесте питање болнице у Гази и њене евакуације. Рок је био два сата, онда су Израелци пристали да помере тај рок до шест јутрос", наводи професор. 

Евакуација милион људи

На простору севера Газе процењује се да има око 1.100.000 људи. Животић наводи да информације говоре да се око 400.000 људи померило ка југу.

"Кад се каже север-југ, човек може да помисли да се ради о неком огромном простору и неком великом померању. Али видите, то је простор од неких 360 км² укупно. Дакле, то је дужине 40 км и ширине 9 км. Представимо људима неку ближу слику. То је, рецимо, од Славије до Обреновца простор ширине 9 километара. А ту имате два милиона људи. Притом, постоје одређени коридори, али нигде није јасно назначено куда да се извлаче", истиче професор.

Објашњава да ће, ако се сад сви они помере у јужни део, то бити огроман број људи на изузетно малом простору. Они не могу преко Рафе у Египат, не могу на територију под контролом израелских снага и ту ће, упозорава, сада доћи до огромних проблема, посебно што све линије снабдевања Газе воде преко територије под контролом израелских снага.

"Дакле, њима је искључена струја. Затворена им је вода. Ти генератори који су могли да раде аутономно неко време, углавном су престали. Сама електрана која је у Гази престала је са радом. Дакле, ту суштински сада имамо нешто што се може назвати хуманитарном катастрофом", упозорава Животић.

Хоће ли се Хезболах придружити Хамасу

Хезболах је саопштио да је спреман да се придружи Хамасу када за то дође време. Животић истиче да Хезболах суштински стоји као претња Израелу са севера и да је од почетка конфликта било мањих инцидената.

Сматра да, саопштење Хезболаха да ће се укључити у сукоб у оном тренутку када буде дошло време за то, није само претеће већ је условљено добрим делом држањем и оних заинтересованих фактора који нису директно присутни на терену.

"Ту пре свега мислим на Иран који је, слободно се може рећи, и спонзор и политички ментор Хезболаха. Хезболах је у односу на Хамас, прво милитантнија организација, друго организација која има знатно бољу организацију, и у квантитативном и у квалитативном смислу. И оно што је важно, располажу заиста значајним бројем бораца. То су они људи који се могу употребити на самом терену, али са друге стране, они су у ризику, уколико би ушли у сукоб, да се ту укључе и израелске војне снаге", указује Животић.

Упозорава и да би то, свакако имало и неку своју ширу димензију, да би могло да изазове много шире регионалне проблеме и реперкусије. Такође оцењује да изјава иранског министра да, уколико напади на Газу одмах не престану, могуће ширење насиља, има велику тежину, јер је Блиски исток једна од неуралгичних тачака планете још од, практично тридесетих година прошлог века.

Сви рачунају на могућност ескалације сукоба

Животић сматра да је могућност ескалације сукоба велика, ако се узму у обзир ниво заинтересованости и регионалних сила, али и оних глобалних, пре свега западних.

"Америка шаље групу носача авиона, једну, па затим другу која се припрема. Видите британске бродове који се припремају да ту стигну. Да сад долазе информације и да Американци спремају групацију своје морнаричко-десантне пешадије за ангажовање у кризним ситуацијама, значи да сви рачунају на могућност ескалације сукоба", наглашава историчар.

Сматра и да је сасвим логично да Израел неће моћи дуго силом да заводи ред, у смислу да ће морати да се преда власт извесној самоуправи или ће се формирати некаква посредничка мисија, састављена пре свега, како то најчешће бива на Блиском истоку, од неутралних земаља. 

"Међутим, искуства од 1947. године и првих предлога за решавање палестинског питања, поделе Палестине, формирања федералне државе, затим независних држава, говоре да сви ти покушаји и посредовања нису дали опипљиве резултате, да су они водили ка смиривању ситуације, али да се она суштински првом приликом, запалила. Током Хладног рата то су били Уједињене нације са свим својим капацитетима и свим својим ауторитетом. Данас је ту ситуација много другачија, тако да су перспективе прилично суморне", закључује Животић.