Твитер етикетирао Би-Би-Си као владин медиј

"Би-Би-Си је, и увек је био, независан. Финансира нас британска јавност кроз претплату за лиценцу“, наводи се у саопштењу ове медијске куће.

Власник Твитера Илон Маск је, са своје стране, рекао да верује да је Би-Би-Си један од "најмање пристраснијих” медија.

Када је Би-Би-Си Њуз нагласио власнику Твитера Елону Маску да се корпорација финансира из накнаде за лиценцу, Маск је одговорио мејлом, питајући: "Да ли је ознака на Твитеру тачна?“

Такође се чинило да је сугерисао да размишља о обезбеђивању етикете која би повезивала са "тачним изворима финансирања“. Није јасно да ли би то важило и за друге медије.

"Све организације су пристрасне, неке очигледно много више од других. Треба да приметим да пратим Би-Би-Си Њуз на Твитеру, јер мислим да је међу најмање пристрасним. Ми тежимо максималној транспарентности и тачности. Повезивање са власништвом и извором финансирања вероватно има смисла. Мислим да би медијске организације требало да буду самосвесне и да не тврде лажно потпуно одсуство пристрасности“, објаснио је Маск.

Висину годишње накнаде од 159 фунти - која је по закону обавезна за гледање ТВ преноса или стриминга уживо у Великој Британији одређује влада, али је плаћају појединачна домаћинства у Великој Британији.

Иако је @BBC налог, који има 2,2 милиона пратилаца, добио ознаку, много већи налози повезани са Би-Би-Си-јевим вестима и спортским резултатима тренутно се не описују на исти начин.

Означени налог првенствено дели новости о ТВ програмима, радио емисијама, подкастовима и другом материјалу који није у вестима које производи Би-Би-Си.

Ознака води до странице на Твитер веб страници која наводи да су "државни медијски налози“ дефинисани као "медији у којима држава врши контролу над уређивачким садржајем путем финансијских средстава, директних или индиректних политичких притисака и/или контроле над продукцијом и дистрибуција“.

Као национални емитер Велике Британије, Би-Би-Си ради на основу Краљевске повеље договорене са владом.

Повеља Би-Би-Си-ја наводи да корпорација "мора бити независна“, посебно у погледу "уредничких и креативних одлука, времена и начина на који се испоручују њени резултати и услуге, као и у управљању својим пословима".

Својевремено су ознаку "провладиних медија" у Србији добили новинске агенције, телевизијске станице и новине у приватном власништву: Танјуг, Курир, Информер, Српски телеграф, Политика, Пинк, Прва, Б92, али и јавни сервиси РТВ и РТС.