Како је лед од Гренланда направио врућу тему, историчар Јаковина објашњава шта је главно питање

Историчар Твртко Јаковина рекао је за РТС да посета најважнијих америчких политичара Гренланду делује готово нестварно и да се још није видео пун потенцијал бројних, бурних и хитрих реакција Американаца. Ако се нешто и буде догодило, десиће се у наредне две године, процењује Јаковина. Сматра да је главно питање то што, како данске дипломате говоре, од 76 рудника који имају концесију за експлоатацију руда, само један је у власништву Америке.

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс, и његова делегација, посетили су на Гренланду војну базу "Питуфик", која је у контексту повећаних америчких претензија ка највећем светском острву, изазвала забринутост међу грађанима Гренланда и Данске.

Други човек Америке поручио је да САД морају да преузму контролу над Гренландом, како би "зауставиле претње које долазе из Кине и Русије".

Посета најважнијих америчких политичара Гренланду, који има нешто више од 50.000 становника, делује готово нестварно с обзиром на огромну површину територије и мали број становника, рекао је Јаковина.

Одговарајући на питање како види поруке америчког потпредседника, историчар Твртко Јаковина рекао је за РТС да је ситуација глобално актуелна последњих месец и по дана, као и да му случај изгледа "несхватљиво с обзиром на све што је било познато о савезничкој политици Вашингтона након Другог светског рата".

"Такав однос према неким од најближих савезника, промена политике и реторике је била атипична за САД. Што се тиче утицаја на свет и Европу, која вероватно нема јасну идеју шта ће се заправо догађати у овом сукобу између две НАТО чланице, једно је од главних дипломатских питања које је ту постављено", каже Јаковина.

Међутим, како наводи, догађаји у последња два месеца подсећају га на период историје у 19. веку, када је, наглашава, овакво понашање или тип изговора једне велике земље према мањој и слабијој био "потпуно нормалан".

"А то је доба империјализма и могли бисмо наћи бројне сличне примере из тог времена", подвлачи Јаковина.

Историја Гренланда у контексту геополитике

Јаковина наводи да би било "неправедно рећи да је Гренланд до сада имао важну, кључну или драматичну улогу у светским односима".

"Он то чак нема ни на северу, ни унутар данске заједнице и Европске економске заједнице", наводи Јаковина.

Лед је почео да се отапа, унапређена рударска технологија

Подсећа да је Гренланд сам изгласао да средином осамдесетих година 20. века изађе из Европске економске заједнице, због риболова, чија је област строго била уређена унутар ЕЕА, касније и ЕУ.

"Тако је могло да се живи и то је била данска брига. Климатске промене су промениле околности – лед је почео да се отапа, а поморски путеви, који би се створили, постали су интересантни. Вероватно је унапређена и технологија која лакше може да црпи руде и у неповољним околностима", набраја историчар.

Сматра да је главно питање то што, како данске дипломате говоре, од 76 рудника који имају концесију за експлоатацију руда, само један је у власништву Америке.

Кључне наредне две године

Јаковина напомиње да "без обзира на могући велики потенцијал и залихе различитих, можда и јако вредних и ретких метала и руда које се на Гренланду налазе", читав процес није регулисан правним оквиром.

"Нити смо још видели пун потенцијал бројних, бурних и хитрих реакција Американаца – не само америчког потпредседника јуче, него и сина америчког председника који је тамо одлазио, заправо са сличном идејом. Изгледа да су Американци врло озбиљни у овоме", напомиње Јаковина.

Истиче да времена за актуелну администрацију и "нема га много".

"Поготово, ако посматрамо карактеристичне америчке циклусе, где ствари не могу нагло да се промене уколико систем остане исти као што је до сада био организован", прогнозира историчар.

Ако се нешто и буде догодило, десиће се у наредне две године, процењује Јаковина.

Гренланд и култура сећања

У Гренланду је на снази одлука о обустави истраживања нафте, гаса и уранијума, што амерички председник Доналд Трамп жели да оспори и укине.

"Било је чланова мањих странака на Гренланду који су рекли – ако Американци желе 30 база, нека дођу и изграде их, немамо с тим проблема. Међутим, проблем постоји што САД делају према ескимском или домородачком становништву на Гренланду које има своја негативна сећања према Данској. Они су имали различите типове социјалних експеримената, како би их учинили мање Гренланђанима", указује Јаковина.

Према његовим речима, САД у међувремену, нису имале слуха за неке од мањинских заједница у сличним раздобљима у Америци.

"Такође су наступали неповољно, и у том смислу, приговарати Данцима због третмана према становницима Гренланда, а у исто време многи на америчкој територији могу да се сете сличних поступања од стране америчких власти је мало лицемерно", наводи Јаковина.

Цело гостовање Твртка Јаковине у Јутарњем програму РТС-а можете погледати у видео запису на почетку текста.