Пожар у Барајеву открио злоупотребе и незаконит рад домова за старе - кад неговатељица не зна српски

Домови за старе одавно нису места где људи одлазе да проведу остатак живота. Све више су социо-здравствене установе у које одлазе и млађе особе. Пожар у дому у Барајеву пре два месеца отворио је Пандорину кутију и осветлио бројне проблеме у овим установама – од незаконитог рада, смањења трошкова на уштрб безбедности до недостатка стручних радника који брину о корисницима. Током ванредних инспекцијских надзора од почетка године, рад је забрањен у 18 од 25 домова које су контролисали инспектори.

Домове за старе многи виде као уносан посао. Несавесни власници довијају се да заобиђу прописе и да са што мање улагања зараде више.

"Случај из Бачке Тополе пре неки дан, где је власница нелегалног објекта ухапшена када је покрајинска инспекција социјалне заштите изашла на терен, увидела је да постоји нерегистровани субјекат и, забранила му рад. Након тога је реаговала полиција по налогу Основног јавног тужилаштва", истиче Слађана Марковић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Све више проблема, ни лиценца није гаранција

Власница једног лиценцираног приватног дома је, кажу у Министарству, да би добила лиценцу фалсификовала документацију за противпожарну заштиту.

"Нас је Министарство обавестило да они више немају лиценцу, да је потребно изместити те кориснике. Наш мобилни тим, заједно са још стручних радника из центра, пошто је било много корисника ту, изашао је на терен и ми смо контактирали са сродницима, сместили неке људе који нису имали где, није имао ко да их прихвати. Неки су дошли по своје сроднике и одвели их својим кућама. Један мали део је смештен у Геронтолошки центар Шабац. Наредбом министарства два корисника је било смештено на одељење психијатрије у нашој болници", наводи Јелена Божанић из Центра за социјални рад у Шапцу.

Недостатак кадра, неговатељице из иностранства

Горући проблем који мучи и државне установе и приватнике јесте недостатак стручног кадра. Само Геронтолошком центру Београд, који збрињава око 1.000 корисника, недостаје више од 25 неговатељица и више од 17 сервирки.

Једна неговатељица сада брине о 60 до сто корисника, у просеку има 55 година а прима минималац.

"Ми морамо урадити много више да чувамо те раднике које имају, мораће више људи да се едукује за те послове и да једноставно буду награђени, ако не баш онолико колико су у иностранству, али да буду награђени више да би остали да раде овде", каже Надежда Сатарић из НВО "Амити-снага пријатељства".

За разлику од државних који су под директним надзором министарства, поједини приватници проблем покушавају да реше запошљавањем радника из иностранства.

"У неким приватним домовима сам видела да је неговатељски кадар из иностранства, из Непала. И у болницама сам видела да су спремачице и чистачице, сада сам скоро била, странкиње које не говоре српски језик. Али ајде, ако је чистачица ако и не зна језик, мања је потреба, али ако је неговатељица или медицинска сестра, већ мора да има више контакта и непосредног говора. То ће већ бити озбиљан изазов", указује Сатарићева.

Контрола и државних домова

Из ресорног Министарства кажу да контролишу и домове чији је оснивач Република Србија и да је тренутно Геронтолошки центар у Лесковцу предмет инспекцијског надзора.

"Број запослених је нама проверљив и у том смислу стандарди су испуњени. Ми смо ти који омогућавају финансирање запослених у државним установама, то знамо сваког месеца који број људи ради и пружа услугу. Оно што се дешава у приватним домовима је потпуно другачија ситуација", истиче Слађана Марковић.

Проблема је напретек. За редовније контроле више од 300 приватних и државних установа нема ни довљно инспектора.То користе они несавесни, тако да, кажу упућени, ни лиценца није гаранција квалитета и безбедности.