Ко је одговоран за глобалну кризу на тржишту житарица
Рат у Украјини погоршава глобалну кризу глади. Запад и Русија се међусобно оптужују за нагли раст цена житарица. Шта показују чињенице?
Према подацима Светског програма за храну Уједињених нација, 345 милиона људи тренутно прети глад. Цене житарица које су експлодирале од фебруара ове године вероватно ће довести до даљег раста броја угрожених.
Западне земље као главни разлог за кризу виде ратну стратегију Кремља, а из Русије пак криве западне санкције за такав развој догађаја. Осим тога, постоји мишљење да би недостатак испорука житарица из Украјине лако могао да се надокнади.
Шта су чињенице?
Тврдња: Русија је одговорна за глобалну кризу глади
"Русија је одговорна због глобалне кризе глади, а кривац је Путинов рат", написао је немачки канцелар Олаф Шолц на Твитеру почетком јуна. Сличне изјаве дали су и други западни политичари. Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је да нема другог разлога за раст цена хране широм света осим руске блокаде украјинских црноморских лука и ограничења Москве по питању извоза пшенице.
Украјина је трећи по величини светски извозник кукуруза и седми извозник пшенице, па су светска тржишта реаговала на страховите несташице житарица још на почетку рата: цена кукуруза је од средине фебруара до почетка марта порасла за скоро 20 одсто, а пшенице чак 60 процената.
У међувремену су цене поновно пале, али цене пшенице су и даље скоро 60 одсто изнад прошлогодишњег нивоа. Међутим, погоршање кризе глади није изазвано том експлозијом цена, рекао је у интервјуу за Дојче веле Мартин Фрик, директор канцеларије за Немачку, Аустрију и Лихтенштајн Светског програма за храну.
Број људи којима акутно прети глад драстично је порастао последњих година - са 150 милиона у 2019. на 279 милиона до краја децембра 2021, а сада на 345 милиона.
"То је последица 'три 'К': конфликт, клима, ковид. А ту су још и трошкови", додаје Фрик и наглашава да је рат у Украјини још више повећао трошкове, али су они били високи и пре почетка рата 24. фебруара.
Закључак: Криза глади има различите узроке - ратови који су у току, климатске промене и пандемија короне. Рат у Украјини само је додатно погоршао ситуацију.
Тврдња: Мањак испоруке житарица из Украјине може се надокнадити
"На свету има довољно хране и нико није приморан да се преда Путину", цитира немачки медији БР24 (br.de) војног економисту Маркуса Којпа из Високе техничке високе школе у Цириху.
Као доказ за своју тезу, Којп се, између осталог, позива на глобалне залихе хране и удео украјинског извоза житарица на светском тржишту који чини око 8,4 одсто обима светске трговине. Тиме се сугерише да би губитак украјинског извоза могао да се надокнади.
Међутим, оно што се не узима у обзир јесте следеће: "Највеће складиште житарица на свету је Кина, али она учествује у светској трговини само као купац", указује Мартин Фрик за DW. Он такође не прихвата аргумент да би земље које су до сада готово искључиво увозиле пшеницу из Украјине и Русије могле тек тако да „пређу" на друге добављаче.
"Постоји теоретска могућност замене, али то не подразумева да се то и практично може урадити", каже Фрик мислећи притом на огромно повећање цена на светском тржишту.
Значај Украјине као извозника житарица није само њен удео у глобалном трговинском обиму, већ и њен географски положај. То објашњава значај Украјине као снабдевача житом, посебно за земље Блиског истока, северне, као и подсахарске Африке.
Постоји још један важан аспект када се погледају голе бројке Светског програма за храну УН-а: Русија је сада највећи светски извозник пшенице с уделом у тржишту од готово 20 одсто.
"Наравно, и то игра улогу, јер Русија може да контролише свој извоз како јој то одговара", каже Фрик.
Закључак: Губитке због украјинског извоза житарица није тако лако надокнадити у погођеним земљама као што то сугеришу подаци о производњи, трговини и складиштењу – поготово зато што високи трошкови транспорта за испоруке из удаљенијих земаља чине ионако (растуће) трошкове куповине још већим.
Тврдња: Русија не може да испоручује жито због западних санкција
Руска влада више пута је изјављивала да је спремна да допринесе решавању прехрамбене кризе под условом да Запад укине санкције Русији. Санкције су утицале на цене осигурања бродова, плаћања, приступ руским бродовима страним лукама и страних бродова руским лукама.
Но, "пољопривредни и прехрамбени производи, укључујући пшеницу и ђубриво" изузети су од извозних санкција. Европска унија је то изричито потврдила у својој одлуци од 21. јула, уочи постизања споразума о житу у Истанбулу.
Конкретно, наводи се да су дозвољене трансакције неопходне за куповину, увоз и транспорт. Поред тога, руски трговачки бродови који превозе пољопривредне и прехрамбене производе могу да наставе да користе луке у ЕУ.
Директор Светског програма за храну за Немачку, Аустрију и Лихтенштајн каже да Русија у Африци чини све да "оправда свој аргумент да су западне санкције криве" за проблеме у испоруци намирница. "Очигледно је да се води геополитичка игра с ценама житарица."
Закључак: Санкције Русији нису изричито усмерене на пољопривредне производе, као што је ЕУ експлицитно (поновно) појаснила прошле недеље. Но, није било могуће разјаснити да ли санкције и даље у пракси утичу (и како) на реализацију плаћања или премије осигурања.
Коментари