Португал планира да лука Синес постане чвориште за гас - влада еуфорична, стручњаци скептични

Синес, на атлантској обали јужно од Лисабона, има понешто да понуди земљи и свету. Ова варош има луку, пешчане плаже и сећање на чувеног морепловца Васка да Гаму, који се тамо родио 1469. и који је открио морски пут до Индије.

Ускоро би Синес могао да постане познат малтене сваком у Европи јер тамошња лука има већ један терминал за пријем течног гаса (ЛНГ). Ако буде по португалској влади, градић ће бити европско чвориште за гас, али и информатику и зелени водоник.

Притом се чини да је најједноставнији подухват - информатика. Синес се налази на чворишту неколико прекоморских оптичких каблова, па је добра идеја да се тамо поставе серверски центри за међународне интернет-компаније.

Струја која за то потребна треба да стиже из огромних соларних система и поља ветрењача који су тамо планирани, или су већ у изградњи.

Са гасом је теже, према мишљењу многих стручњака, али, влада то види другачије. Пошто је од рата у Украјини руског земног гаса мало, а и скуп је - влада у Лисабону жели да снабдева земље у централној Европи америчким течним гасом.

"Немачкој је потребан гас. Лука Синес може да помогне", изјавио је недавно премијер Антонио Кошта.

Влада еуфорична

Према идеји Коштине владе, у Синесу би течни гас могао да се претовара са великих танкера на мање бродове, који би га затим транспортовали у Немачку или Пољску. Преговори су већ у току, барем са пољском владом.

У Синесу би могао да се изгради још један терминал за течни гас који би потом гасоводом могао да се транспортује у централну Европу.

И треће, с обзиром да је течни гас само привремено решење, касније би кроз гасовод могао да протиче зелени водоник, који би могао да се производи у Португалији.

"Португалија има јединствене услове да постане платформа за снабдевање Европе енергијом", одушевљено каже шеф владе.

Стручњаци скептични

Према речима стручњака за енергетику Хорхеа Васконселоса, то није баш лако. На симпозијуму о будућности Синеса позвао је да се пажљиво размотре све опције како би се избегла скупа, а залудна улагања.

Само проширење гасног терминала коштало би око 30 милиона евра и трајало би најмање две године.

Франциско Фереира из организације за заштиту животне средине Зеро наводи да је то период у којем Немачка, на пример, већ планира да има своје гасне терминале. Он сумња да би претовар на мање бродове тада и даље био економичан.

"Зашто улагати толико новца ако ипак желимо да се повучемо из коришћења гаса?", пита Фереира.

Нема гасовода до средње Европе

Чак и ако би се капацитет гасног терминала у Синесу удвостручио, Фереира се пита како ће гас стићи до централне Европе? Градња гасовода кроз Пиринеје била би скупа и дуга. Штавише, Француска је до сада тврдоглаво одбијала да га изгради.

"Не вреди довозити много гаса у Португалију ако после тога нема гасовода који би га транспортовао", слаже се енергетски стручњак Хорхе Васконселос.

Гасовод, који нико не жели да финансира и изгради, касније би могао да транспортује зелени водоник, каже португалски премијер Антонио Кошта.

На крају крајева, услови за производњу на Иберијском полуострву су идеални, а високи енергетски захтеви могу се покрити еколошки прихватљивом соларном енергијом.

Еколог Франциско Фереира остаје скептичан. "Не желимо да цео регион и његово плодно тло буду прекривени огромним соларним панелима. То је бесмислица, на крају крајева, од рата у Украјини имамо проблем са храном у Европи који такође морамо решити", каже Фереира.