Сликарска школа за малишане из избегличког кампа – јордански уметник слепој деци доноси светло и боје

Уз помоћ мириса и читача боја, деца из избегличког кампа Ал Бака могу на папир да ставе све оно што их брине па и она која су слепа или сабовида. У атељеу Сухеила Бакаина већ 12 година, два пута недељно, та деца су потпуно равноправна са свим својим вршњацима.

"Мој мотив је да пробам да их подржим, да разбијем таму, да им у живот унесем светло и боје. То је за мене мисија", истиче Бакаин.

Каже да му је мајка била дијабетичар због чега је корак по корак губила вид а затим и ногу.

"Постоје две врсте бола, онај фантомски када осећате ампутирану ногу као да је ту и постоји прави бол. У животу, треба да имате мисију, а моја је да разбијем баријере у уведем боје слепима. Они овде користе сва своја чула. То су им мотивација и изазов. Овде су и деца која виде и они сликање виде као конкуренцију", наводи сликар из Јордана.

Ученици сликарске школе стигли су из кампа Ал Бака који је настао као један од шест центара за избеглице из Источног Јерусалима, Појаса Газе, Западне обале. Ова деца рођена су у Јордану али су део велике палестинске популације која је уточиште у Јордану потражила 1948 а затим и 1967 године.

Терапија уметношћу

"Сва ова деца која дођу пуштају из себе оно што их мучи и то је један вид терапије уметношћу", истиче координаторка кампа Ал Бака Нашла Абдалазиз

Указује на то да тиме што живе у Ал Баки то ствара доста другачије искуство за њих. Како додаје, њихов напредак се може приметити.

Сукоби у Гази и Либану утичу не само на мотиве оних најмлађих већ и на све уметнике у региону Блиског истока.

Боје постоје да бисмо разбили мрак, као уметник верујем да треба да користимо светле боје што више, сматра Сухеил Бакаин.

"Немамо мир у окружењу, људи су фрустрирани, депресивни су, имамо доста избеглица, Јордан је окружен свим овим догађајима али се трудимо да останемо уздигнути, да се развијамо и боримо што више можемо, то је неопходно да бисте преживели", напомиње Бакаин.

Директор Националне галерије Јордана Халид Хреис каже да уметници виде шта се дешава и да то представљају кроз своју уметност – сав бес, ситуацију која их окружује и то на експресиван начин.

"Уметници 21.века су под утицајем постмодернизма што значи да не користе само слике и цртеже већ и видео-форму и различите уметничке инсталације да се изразе", наводи Хреис.

Нису само уметници ти који осећају терет догађаја. Аман је град који је након различитих избегличких криза готово удвостручен. Месту једне од најстаријих насеобина на свету, с коренима који иду и 7.500 година пре нове ере, овај град данас је дом за више од четири милиона Јорданаца али и великог броја Палестинаца, Сиријаца, Египћана.