Самит Г20 у Рију – главне теме борба против сиромаштва, глади и клинч са спуербогаташима

Дводневни самит Групе 20 (Г20) почиње у Рио де Жанеиру у Бразилу, а главне теме скупа су борба против сиромаштва и глади у свету, реформа глобалних институција, борба против климатских промена, као и сукоби у Украјини и Појасу Газе.

Земље чланице Г20 чине 85 одсто светске економије и највише финансијски доприносе у борби против климатских промена, пише Ројтерс.

Уједно, чланице Г20 емитују више од три четвртине гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Уједињене нације (УН) позвале су у суботу лидере Г20 да издвоје више средстава за борбу против климатских промена.

Самит Г20 у Рију има за циљ да се постигне консензус о повећању пореза за најбогатије милијардере на свету, који би био усмерен за борбу против климатских промена и смањење сиромаштва.

На самиту ће бити покренута Глобална алијанса против глади и сиромаштва, иницијатива коју је предложило бразилско председништво Г20, а која има за циљ да се убрзају напори у борби против сиромаштва и недостатка хране у свету до 2030. године.

Бразилска влада је такође предложила увођење пореза за најбогатије људе на свету, заједно са Француском, Шпанијом и Јужном Африком. Међутим, доњи дом бразилског парламента одбацио је прошлог месеца планове за увођење додатног пореза за најбогатије Бразилце. Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, који је домаћин самита Г20, покушаће да унапреди планове за опорезивање најбогатијих милијардера на свету који често користе "рупе у закону" да би избегли плаћање пореза.

Опорезивање супербогатих

На састанку министара финансија земаља Г20 у Рију у јулу, најбогатије земље света сагласиле су се да започну дијалог о праведном и прогресивном опорезивању, укључујући појединце са највећим зарадама, упркос жестоком отпору САД и Немачке.

План за опорезивање најбогатијих милијардера осмислио је француски економиста Габријел Зуцман и њиме је предвиђено увођење годишњег пореза у износу од два одсто на укупну нето имовину изузетно богатих појединаца, а не само на њихов годишњи приход.

Имовина би укључивала некретнине, акције на берзи и друге инвестиције.

Тим планом могао би да се прикупи порез у износу до 250 милијарди годишње, од готово 2.800 милијардера широм света, чија се укупна нето имовина процењује на око 13,5 билиона долара, према Форбсовој листи најбогатијих милијардера на свету.

Кина и Индија још се нису јасно изјасниле о новом порезу, а Вашингтон се и даље снажно противи том предлогу.