Самит Г20 у Рију – главне теме борба против сиромаштва, глади и клинч са супербогаташима

Земље чланице Г20 чине 85 одсто светске економије и највише финансијски доприносе у борби против климатских промена. Уједно, чланице Г20 емитују више од три четвртине гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

Лула покреће савез за борбу против глади

Председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва је рекао отварајући Самит Г20 рекао да су пошаст која срамоти човечанство глад и сиромаштво, са 733 милиона потхрањених људи широм света, према подацима Организације УН за храну и пољопривреду.

"У свету који производи скоро шест хиљада тона хране сваке године, ово је неприхватљиво. Задатак је окупљених за овим столом да се позабаве овом срамном пошасти која обешчашћује човечанство. Из тог разлога, поставили смо покретање Глобалне алијансе против глади и сиромаштва као централни циљ бразилског председавања Г20", рекао је Лула, обраћајући се светским лидерима.

Кинески председник Си Ђинпинг је на скупу лидера Групе 20 најавио низ мера осмишљених да подржи "Глобални југ.

У свом првом обраћању Си је рекао да ће Кина подржати глобални развој с осам мера, укључујући иницијативу "Појас и пут", његовог главног спољнополитичког плана који усмерава велике кинеске инвестиције на инфраструктурне пројекте у земљама у развоју.

Он је такође најавио да Кина, заједно с Бразилом, Јужном Африком и Афричком унијом, покреће "Отворену иницијативу за међународну научну сарадњу" која је осмишљена да усмери научне и технолошке иновације ка Глобалном југу.

"Кина подржава Г20 у спровођењу практичне сарадње у корист Глобалног југа", рекао је Си.

Председник САД Џозеф Бајден је, с друге стране, у свом обраћању позвао земље Г20 да подрже суверенитет Украјине.

"САД снажно подржавају суверенитет и територијални интегритет Украјине. По мом мишљењу то треба да ураде сви за овим столом", рекао је Бајден на првој пленарној седници самита у Рио де Жанеиру.

Бајден је државе Г20 позвао и да "појачају притисак на Хамас" да постигне прекид ватре у Појасу Газе у рату с Израелом и дао уверавања да ће "наставити да ради на постизању споразума" пре но што оде с власти.

Русију на самиту у Рију представља министар спољних послова Сергеј Лавров.

Циљеви Самита у Рију

Самит Г20 у Рију има за циљ да се постигне консензус о повећању пореза за најбогатије милијардере на свету, који би био усмерен за борбу против климатских промена и смањење сиромаштва.

На самиту ће бити покренута Глобална алијанса против глади и сиромаштва, иницијатива коју је предложило бразилско председништво Г20, а која има за циљ да се убрзају напори у борби против сиромаштва и недостатка хране у свету до 2030. године.

Бразилска влада је такође предложила увођење пореза за најбогатије људе на свету, заједно са Француском, Шпанијом и Јужном Африком. Међутим, доњи дом бразилског парламента одбацио је прошлог месеца планове за увођење додатног пореза за најбогатије Бразилце. Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, који је домаћин самита Г20, покушаће да унапреди планове за опорезивање најбогатијих милијардера на свету који често користе "рупе у закону" да би избегли плаћање пореза.

Опорезивање супербогатих

На састанку министара финансија земаља Г20 у Рију у јулу, најбогатије земље света сагласиле су се да започну дијалог о праведном и прогресивном опорезивању, укључујући појединце са највећим зарадама, упркос жестоком отпору САД и Немачке.

План за опорезивање најбогатијих милијардера осмислио је француски економиста Габријел Зуцман и њиме је предвиђено увођење годишњег пореза у износу од два одсто на укупну нето имовину изузетно богатих појединаца, а не само на њихов годишњи приход.

Имовина би укључивала некретнине, акције на берзи и друге инвестиције.

Тим планом могао би да се прикупи порез у износу до 250 милијарди годишње, од готово 2.800 милијардера широм света, чија се укупна нето имовина процењује на око 13,5 билиона долара, према Форбсовој листи најбогатијих милијардера на свету.

Кина и Индија још се нису јасно изјасниле о новом порезу, а Вашингтон се и даље снажно противи том предлогу.