Пирова победа Бориса Џонсона, торијевци тону у међусобне сукобе

У понедељак су се конзервативни посланици Британског парламента гласањем изјашњавали да ли, после полицијско-парламентарног епилога скандала због ковид журки у влади, Борис Џонсон може да остане лидер странке. Педесет девет одсто посланика ипак је подржало Џонсона. Но, победа је Пирова, јер торијевци тону у међусобне сукобе без идеје како и с ким даље.

Страначки пуч на платинасти јубилеј

Борис Џонсон никада није био миљеник врха Конзервативне странке, али је зато био предмет обожавања њеног чланства.

Док је седео у краљевској ложи и уживао у прославама краљичиног јубилеја, у седишту Конзервативне странке настало је писмо које је покренуло нови талас сукоба.

У њему се помињао "стари пас, кога треба бесповратно послати на село".

Неколико сати касније у Комитет 1922 – тело, које одлучује о поверењу лидеру конзервативаца – стигло је више од 54 писама од 15 одсто посланика колико је потребно за покретање гласања, обављеном по хитном поступку.

У понедељак увече председник Комитета 1922, сер Грејем Брејди, саопштио је да је за останак Бориса Џонсона на месту лидера било 211 посланика, а против њих 148.

Његова констатација да парламентарна странка има поверења у Џонсона дочекана је громогласним одобравањем у просторијама странке.

Џонсонови унутарстраначки противници су толико разједињени и политички шаролики да је овакав исход био очекиван.

Офанзива лабуриста

Везује их заједнички страх да би лабуристи могли на наредним изборима да понове успех Тонија Блера из 1997. године.

"Током викенда цела земља је славила краљичин платинасти јубилеј. Одали смо поштовање за седамдесет година понизности, пристојности и поштовања. Подсетили смо се на заједнички циљ изградње боље будућности за нас, нашу децу и унуке. Накарадно је то што је Конзервативна странка већ наредног дана одлучила да тај осећај дужности и те вредности баци на ломачу", истиче лидер Лабуристичке странке сер Кир Стармер.

Прва шанса за лабуристе догодиће се већ у јулу, када се одржавају превремени избори за два посланичка места.

Додир са реалношћу

Џонсон тврди да је време да се подвуче црта под "журкагејт".

"Сада ме подржава више посланика него 2019. године. Задовољан сам тиме. Наставићемо с радом. Имамо сјајну политичку агенду. И спровешћемо је", одлучан је британски премијер Борис Џонсон.

Новинари најновије Џонсонове изјаве виде као потпуни губитак додира са реалношћу. Поверење грађана је дубоко пољуљано.

Грађани Лондона опрезно дижу руке од премијера

"Радовао сам се када је постао премијер, јер сам веровао да ће бити забаван, али је претерао."

"Боље ђаво кога знаш, него ђаво кога не знаш. Ипак, мислим да промену треба гледати у позитивном светлу."

"Увек ће бити оних који звижде. Било је тренутака када сам и сама мислила да је претерао. Сад не мислим да треба да оде, јер не видим никога ко би био другачији."

Слаби наследници

Ту је и срж проблема. Три могућа наследника личе на бледе сенке чак и најслабијег Џонсона.

Шефица дипломатије Лиз Трас безуспешно покушава да се представи као нова Маргарет Тачер.

Еврофил Џереми Хант не може да уједини странку иза себе. Министар финансија Риши Сунак је преблизак премијеру да не би потонуо са њим.

Једина подршка стиже из иностранства.

"Борис је практичан лидер који подржава Украјину. Не знам тачно од којих људи је зависио исход гласања, али сам веома захвалан што нисмо изгубили тако битног савезника", истиче украјински председник Володимир Зеленски.

Борис Џонсон јесте добио битку, али за победу у овом рату биће му потребна невероватна политичка вратоломија, коју до сада још није успео да изведе.

Времена је све мање и економски изнурено становништво му је све мање наклоњено.