Посета Бајдена Сеулу - продубљивање економске поделе на блокове

Амерички председник Џозеф Бајден допутовао је синоћ у Токио, где треба наредних дана да се сретне са јапанским царом Нарухитом, премијером Фумијом Кишидом и учествује у раду војнополитичке организације "Квадрилатерални форум", која окупља САД, Јапан, Аустралију и Индију.

Бајден је у Земљу излазећег сунца стигао из суседне Јужне Кореје, у којој је започео своју азијску туру. Током тродневне посете тој далекоисточној земљи од 51 милион становника он се састао са новим председником Јун Сук Јолом, који је на ту дужност ступио управо десетог овог месеца.

Два лидера разговарала су о стању на Корејском полуострву, догађајима у Украјини и начинима на који би се две државе, у сарадњи с другим америчким савезницима у региону источне Азије и уопште целог западног Пацифика, могле економски супротставити евентуалној војној интервенцији Народне Републике Кине на Тајвану.

Председник Јун је конзервативац и у складу с традицијом конзервативних политичких снага, за разлику од својих ривала, кореанских Демократа, који су у прошлости тежили да остваре економско и политичко приближивање са Северном Корејом у сврху будућег уједињења, намерава да заузме чвршћи став према комунистичком суседу, који развија нуклеарно оружје, балистичке и крстареће ракете средњег и дугог домета.

Тај чвршћи став подразумева и могућност превентивног напада у случају да јужнокорејске снаге процене да се северни сусед спрема за војну акцију. Зато није изненађење то што су он и председник Бајден постигли договор да даље ојачају и онако врло снажну војну сарадњу и наставе са инсистирањем на денуклеаризацији Корејског полуострва. 

Економија као моћно оружје 

Оно што, међутим, посебно привлачи пажњу медија у источној Азији су потези које Бајденова администрација повлачи како би парирала растућем економском утицају најмногољудније земље света у региону и начин на који је за то искористила његову посету Сеулу.

Наиме, у престоници Јужне Кореје амерички председник је изнео иницијативу за оснивање "Индо-пацифичког економског оквира" (ИПЕФ), организације која би требало да олакша развој економске сарадње међу државама тог пространог региона по западним еколошким и пословним стандардима, а која би суштински била усмерена на успостављање сигурнијих путева снабдевања дефицитарним и стратешки важним производима.

Штавише, по доласку у земљу Бајден се најпре упутио у фабрику полупроводника светског гиганта електронске индустрије "Самсунг", највећу те врсте на свету, где је позвао америчке војно-политичке савезнике у источној Азији, у шта поред Јужне Кореје спадају и Јапан и Тајван, да инвестирају новац једни у друге у сврху умањивања или елиминисања економске зависности од "земаља које не деле наше вредности".

То се међу аналитичарима у Азији схвата као јасна алузија на Народну Републику Кину, коју Вашингтон оптужује за недемократичност, непоштовање политичких слобода и људских права националних мањина и политичких неистомишљеника, те за ремећење слободне пловидбе у Јужном кинеском мору, и види као нови корак у политици подстрекивања економског блоковског сврставања, која је нарочито дошла до изражаја по избијању украјинске кризе.

Конкретно, Бајден је посетом фабрици "Самсунга", где га је дочекао његов домаћин председник Јун, симболично ставио до знања светској јавности да његова држава планира да са војнополитичким савезницима формира економско-технолошки блок који би могао да постигне самодовољност у производњи стратешких производа као што су чипови за компјутере, мобилне телефоне и аутомобиле. 

"Слатка" посета која допринеси кочењу економске глобализације и продубљивању Другог хладног рата 

Бајден се из Јужне Кореје враћа "пуних џепова" јер је у Сеулу, поред 17 милијарди долара Самсунгових инвестиција у изградњу великог постројења за производњу полупроводника, односно, чипова у Тексасу, од генералног директора домаћег конгломерата "Хјундаи" Чунг Еусуна добио потврду да ће тај индустријски гигант уложити пет и по милијарди долара у изградњу фабрике електричних аутомобила у граду Савана у држави Џорџија и у наредне три године инвестирати додатних пет милијарди долара у САД у пројекте у вези роботике, вештачке интелигенције и летећих аутомобила.

Џорџија је држава која је традиционално дуго била у сфери утицаја Републиканаца, али се у последњих неколико избора тесном већином опредељивала за демократе, па инвестиција Хјундаија, може се рећи, има већу вредност од просто запошљавања 8.000 радника, који би да почев од 2025. године требали да производе по 300.000 електричних возила годишње. За "Хјундаи" та америчка држава је привлачна због постојања луке и мреже снабдевача, будући да у њој већ ради и фабрика компаније "КИА Моторс", која је сада у саставу групе "Хјундаи".

Тај јужнокорејски концерн се, може се рећи, и пре ове најновије одлуке да улије преко десет милијарди долара у САД био поприлично посветио америчком тржишту, јер тамо од раније поседује две аутомобилске фабрике и инжењеријско предузеће, али и постројење за производњу робота, будући да је управо недавно, пре годину дана, откупио у свету кибернетике славну америчку компанију "Бостон роботикс".

И док је амерички председник, чини се, успео у мисији да економски чвршће веже војнополитичког савезника Јужну Кореју за себе и обезбеди крупне инвестиције у области најнапреднијих технологија, што ће његовој земљи донети осетну благодет не само у смислу запошљавања и технолошке модернизације већ и у погледу усавршавања војних технологија које се заснивају на вештачкој интелигенцији, остаје да се види какве и колике ће последице имати продубљивање економске подвојености са "светском фабриком" Кином на којој, по свему судећи, ради његова влада.

После Трампових тарифа на увозне артикле из Кине и темељне економске изолације Русије, изгледа да се, у оном што се већ може сматрати Другим хладним ратом, отвара ново поглавље у кочењу економске глобализације и блоковском дељењу светске економије, које Вашингтон, чини се, верује да може да успешно преброди, као што је то учинио током Првог хладног рата.