Блеров "крвави споразум"

Седам година после свргавања Садама Хусеина и скоро три године од ступања Гордона Брауна на чело британске владе, питање британског учешћа у рату у Ираку 2003. године, и даље изазива бес и огорчење код многих Британаца.

Док су демонстранти на улицама Лондона узвикивали "Тони Блер - ратни злочинац", пред Истражном комисијом, бивши премијер Тони Блер сведочио је о ангажовању Велике Британије у  Ираку.

Бивши премијер је признао да Садам Хусеин није био највећа претња после терористичких напада у САД 11. септембра 2001, али се после тог напада знатно променила његова процена ризика да терористи дођу до оружја за масовно уништење.

Блер је британској комисији, формираној са циљем да се сагледа улога Лондона у ирачком рату, рекао да је његова спорна одлука да подржи америчку инвазију на Ирак 2003. године, била мотивисана страхом од новог, још смртоноснијег, терористичког напада.

"Садам Хусеин објективно није урадио више, наше опажање ризика се променило. Да су ти људи инспирисани религиозним фанатизмом могли да убију 30.000, они би то урадили. Од тог трентука Иран, Либија, Северна Кореја, Ирак, све је то морало да се оконча", рекао је Блер.

Бивши британски премијер истакао је да је пре свега разматрао да пошаље "апсолутно снажну, јасну и непопустљиву поруку" да после 11. септембра 2001. године, режими који развијају оружје за масовно уништење морају то да престану.

Блер, који је изгледао напет, чврсто држећи документа, сео је пред Истражну комисију о Ираку, којој је влада дала мандат да детаљно испита догађаје од 2001. године до инвазије на Ирак, а који су допринели одлуци Лондона да су укључи у ту операцију.

Очекује се да ће Блер бити упитан о оптужбама да је његова влада толико била одлучна у намери да свргне тадашњу ауторитарну ирачку власт да је преувеличавала обавештајне извештаје о наводном ирачком оружју за масовно уништавање.

Такође ће бити питан када је тачно понудио тадашњем председнику САД Џору Бушу подршку за инвазију. Неки од учесника тих догађаја наводе да је Блер обећао подршку још априла 2002. године, више од годину дана пре него што је британски парламент одобрио војну интервенцију.

Бивши британски амбасадор у Вашингтону Кристофер Мејер рекао је да верује да је споразум Буша и Блера "потписан у крви" на имању америчког председника априла 2002. године.

Двојица државника су тада истакла да постоје докази да некадашњи лидер Ирака, Садам Хусеин, поседује оружје за масовно уништење, које је у стању да активира у року од 45 минута.

То је објављено и у досијеу у септембру 2002. године, иако се касније испоставило да биолошко и хемијско оружје не постоји.

Блер је навео да једина ствар на коју се обавезао у том сусрету била да ће сарађивати око питања ирачког лидера Садама Хусеина. Према његовим речима, други светски лидери нису на исти начин размишљали о Ираку.

"Иако се ментални склоп Американаца драматично променио после 11. септембра, и искрено, мој, када сам разговарао са осталим лидерима, посебно у Европи, нисам имао исти утисак", рекао је Блер.

Председавајћи комисији Џон Чилкот рекао је да питања настоје да открију како је и зашто дошло до интервенције, али је упозорио да ће бити разочарани они који се надају да ће Блер бити у проблемима. "Истрага није суђење", рекао је Чилкот.

Протести током Блеровог саслушања

Одлука о слању 45.000 британских војника у Ирак, најконтроверзнија коју је Блер донео током 10-годишње владавине, изазвала је буру протеста, поделу међу лабуристима и оптужбе да је премијер обмануо јавност у вези са разлозима за улазак у рат.

Чланови породица неких од 179 британских војника убијених у Ираку прикључили су се групи од стотинак демонстраната испред седишта истражне комисије у центру Лондона.

"Право питање на које треба одговорити јесте да ли ће Тони Блер на крају бити изведен пред трибунал за ратне злочине у Хагу", рекао је Ендрју Мареј, председавајући коалиције "Зауставите рат".

Блерово сведочење пред комисијом могло би, према оцени британске агенције, да нанесе штету не само њему лично, већ и лабуристичкој влади премијера Брауна, који је у време рата у Ираку био министар финансија.

"Овај дан је од кључног значаја за њега, за британску јавност и за британски морални ауторитет у свету", сматра Ентони Селдон, политички коментатор и Блеров биограф.