Шенгенски фелер у бечко-римским односима

Отворене границе постале су симбол чврсте интеграције у Европској унији. Миграциони спор око италијанско-аустријског граничног прелаза показује да ово достигнуће не може бити узето здраво за готово.

Иако аутомобили, камиони и возови и даље слободно прелазе планински прелаз Бренен, појава "жуте линије", недавно обојене како би означила где аустријска територија почиње, а где се италијанска завршава, наговештава да су дани слободног прелаза одбројани.

"Жута линија" почиње од граничне стене (која је одређена после Првог светског рата), на кружном току и на месту старе царинарнице, и протеже се до стене са друге стране, поред колосека којима се пролази преко најпрометнијег планинског превоја дуж Алпа.

Иако се прелаз налази у склопу шенгенске зоне, Аустрија је најавила да би на Бренеру могла да подигне ограду како би контролисала могући растући талас миграната.

Жуте ознаке, чини се, захтевају такав корак - али портпарол аустријске полиције у Инсбруку каже да се по том питању још ништа не предузима.

Ипак, започели су радови на крову који ће покрити пут како би полиција била заштићена од лошег времена услед провере возила.

Аустрија није потпуно објаснила када ће почети стриктне контроле на овом прелазу, истичући да ће то зависити од тога да ли је Рим способан да заустави кретање миграната који са југа Италије иду ка северу.

Након оставке аустријског канцелара Вернера Фајмана, привремени канцелар Рајнхолд Митерленер поручио је да се политика азила неће мењати. Ипак, оваква најава Беча већ је нанела штету историјски осетљивим односима са Римом.

Упозорење аустријских власти италијански премијер Метео Ренци оценио је као потез изазван унутарполитичком ситуацијом. Истиче да пролаз неће бити затворен јер је то против европских правила, "против историје и против будућности".

Људи који живе у тој области на граничне контроле не гледају само кроз мигрантску кризу, већ у њој виде проблем у историјском и политичком смислу.

"Бренер отелотворује Европу", истиче Франц Компатшер, градоначелниг Бренера - малог града који броји 2.000 мештана са италијанске стране границе.

Град припада италијанском немачком говорном подручју региона Јужни Тирол, који је од аустријског Тирола одвојен након Првог светског рата. Деценијама су се путници сусретали са строгим контролама.

"Многи су границу доживели као нешто болно", каже Компатшер.

Када су Аустрија и Италија укинуле граничну контролу 1998. године, и постале део шенгенског система, славило се са обе стране границе.

Мештани овог града нису једини који су били на добитку, већ су и туристи из Аустрије и Немачке могли лакше да оду на одмор, викенд или шопинг у Италију. Убудуће би, у страху од гужве због аустријске граничне полиције, могли одустати од тога, додаје градоначелник Бренера.

Насилне левичарске демонстрације против аустријских планова већ су проузроковале проблеме локалним аутлет центрима на самом прелазу који привлаче 1,7 милиона људи сваке године. Протеклих викенда знатно је смањен број купаца.

Луса Крители која руководи политиком азила у Јужном Тиролу критикује планирану ограду.

"Много избеглица покушава да прође границу возом. Ограда уопште неће помоћи, већ ће само постати магнет за протесте", каже Крители.

Иако италијанска влада, уз помоћ Европске комисије, покушава да одговори Аустрију од тога, Брисел заправо не може да заустави граничне контроле, каже Валтер Обвексер, правни саветник у аустријској влади.

"Брисел може да изнесе своје мишљење, противљење, али гранична контрола може да се настави", каже Обвексер за јужнотиролске новине Доломитен.

За сваки случај, Јужни Тирол већ разматра шта чинити у случају да Аустрија почне да враћа масе миграната и избеглица са Бренера.

"Они који дођу могу бити смештени у пограничној области у Трентино региону, јужно од Јужног Тирола. Тај регион се до сада још није сусрео са избегличком кризом", каже Крители.

Јужни Тирол и његових 590.000 грађана до сада су се сусрели са само 900 тражилаца азила.

"То је само део терета који носе Тирола или Баварска", признаје Крители, позивајући се на аустријске покрајине и јужне немачке државе удаљене око сат времена вожње од овог граничног прелаза.

Тиролска полиција је привела око 5.700 миграната са аустријске стране који су ове године дошли преко Италије. Поред тога, тиролске власти су од јануара 2016. морале да се носе са 7.000 миграната који су покушали да уђу у Немачку али их је немачка полиција вратила са границе.

"Италија и Аустрија морају да разговарају, пре него што се укопају у земљу", упозорио је јужнотиролски гувернер Арно Компатшер.