Где су тела миграната који нису преживели пут?

Истраживање које је спровео Би-Би-Си показало је да је реч о мигрантима, од којих је већина погинула у покушају да пређе Медитеран како би стигли у Европу.

Према подацима међународне организације ИОМ, већина је нестала у дубинама мора, али многа тела су таласи избацили на плаже Грчке, Италије и Турске.

Би-Би-Си је спровео истрагу да ли постоји евиденција ко је погинуо, где су сахрањени и како њихова родбина може да сазна да ли су тела њихових ближњих нестала или су пронађена и сахрањена у Н. Н. гробницама по Европи.

У просеку, 10 људи дневно погине покушавајући да пређе Медитеран од 2014. године, а најмање једна особа сваки дан буде сахрањена у необележеном гробу, наводи се у истраживању.

Море често избаци тела данима или чак недељама након бродолома, услед чега се тела проналазе на обали у фази распадања због чега је идентификација додатно отежана. Није ретко да се целе породице удаве и да нема преживелих који би могли да идентификују тела.

Добијање прецизног броја миграната сахрањених у необележеним гробницама је тешко. Истраживање Би-Би-Сија спроведено је на основу расположивих података и сарадње са локалним званичницима, али бројке су, у најбољем случају, само приближне реалности.

Локалне власти у Грчкој и Турској су признале да имају велике проблеме да изађу на крај са приливом миграната и да немају органе који би се бавили искључиво евиденцијом броја тела која су пронађена на њиховим обалама.

Би-Би-Сијево истраживање је фокусирано на подацима из Италије, Грчке и Турске. Већина олупина са лешевима миграната су пронађене у јужном Медитерану. Врло је вероватно да су мигранти који су погинули на путу ка Европи сахрањени у необележеним гробницама и у Либији, али због безбедносне ситуације није могуће прикупљање података, кажу репортери Би-Би-Сија.

Поред тога, 880 необележених гробница на гробљу Килиос у Истанбулу нису укључени у укупан број, јер владини званичници не могу да потврде колико је миграната међу Н. Н. телима.

Најсмртоноснија потапања бродова су се догодила на путу од Северне Африке до острва Лампедуза у Италији. Морски путеви ка Малти, Лампедузи и Сицилији су дужи и опаснији него прелазак Егејског мора из Турске до Грчке, чак и у условима пренатрпаних чамаца неподобних за пловидбу.

Око 80 одсто од милион миграната, који су стигли у ЕУ преко мора 2015, ишли су преко источног Медитерана од Турске до Грчке.

Иако Егејско острво Лезбос раздваја само 10 километара од Турске, стотине људи се удавило због оронулих гумених чамаца или малих, трулих дрвених пловила.

"Сви, од НВО, преко владе до волонтера су фокусирани на оне који преживе путовање, али ретко ко се запита шта је са онима који су се удавили", каже Мухамед Наим, авганистански волонтер, бивши мигрант који живи на Лезбосу од када је педалином стигао из Турске.

Након бројних бродолома, централно гробље на Лезбосу више није имало простора за гробнице. Локалне власти су издвојиле парцелу поред маслињака у удаљеном селу Като Триос за сахрањивање искључиво Н. Н. миграната.

Званична процедура регистрације неидентификованих лешева миграната је слична у Турској, Грчкој и Италији. Тело се фотографише, испитује, ставе се идентификационе ознаке и узме ДНК узорак. Али овај процес се ретко поштује из различитих разлога. На пример, грчка острва уопште немају мртвозорника.

У Италији овај процес води Национална служба за нестала лица. У овом тренутку, најмање две трећине свог рада посвећен је идентификацији несталих миграната, каже шеф ове службе Виторио Пискатели.

"Ми желимо да им вратимо мало достојанства са именом на гробу уместо само шестоцифреног броја", каже Пискатели.

Мигранти користе и друштвене мреже на које каче фотографије и снимке које сами фотографишу или су објавили медији. У акцијама скупљања лешева на обалама или личних фотографија лица преминулих, родбина са Истока покушава да препозна своје најближе како би ушли у траг да ли су живи и, ако нису, где би могла да буду њихова тела, пише Би-Би-Си.