Договор у ЕУ о убрзаној депортацији илегалних миграната

"Веће стопе депортације би требало да послуже за одвраћање људи од илегалне миграције", закључили су министри унутрашњих послова земаља ЕУ на данашњем састанку, на којем је одобрена и нека врста притвора за оне за које се процени да би могли да побегну пре депортације, преноси Танјуг.

Договор, такође, предвиђа већу помоћ афричким и другим сиромашним државама, укључујући и путем буџета за помоћ, како би оне прихватале повратак својих грађана којима није допуштен останак у Европи.

Министрима полиције и правде касније су се придружили министри спољних послова и делегације балканских земаља, Турске, Јордана и Либана, ради разговора о смањењу прилива избеглица који је поделио чланице ЕУ у вези с питањем како обезбедити спољне границе Уније и поделити терет прихвата избеглица.

ЕУ суседним земљама нуди новчана средства која би им помогла да дочекају Сиријце и тражи већу сарадњу на контроли миграције.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Федерика Могерини изјавила је на конференцији за новинаре да решење за мигрантску кризу мора да се нађе у заједничком раду и демантовала да ЕУ покушава да пребаци одговорност на земље Западног Балкана.

"Сви смо у истом чамцу, имамо заједничке проблеме и тражимо заједничка решења", рекла је Могеринијева новинарима након првог дела вечерашње заједничке седнице министара правде и полиције земаља чланица ЕУ и држава Западног Балкана у Луксембургу.

Висока представница је подсетила да су ратови у бившој Југославији окончани релативно недавно и да то има добре и лоше стране.

"Добро је то што је људима још свеже у сећању како је то бити избеглица, па су стога спремни да помогну, а лоше што сећања на рат изазивају тензије међу суседима", рекла је Федерика Могерини и додала да је заједно са комесаром за суседску политику и проширење Јоханесом Ханом упорно радила да се те тензије смање.

"Сарадња није била савршена, али захваљујући политици проширења и регионалној сарадњи имамо оквир и добру стартну позицију да се она поправи", истакла је Могеринијева.

Шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн изјавио је да је вечерашњи састанак био историјски, јер су се први пут око стола окупили не само министри из ЕУ, него и са Западног Балкана, Турске, Јордана и Либана.

"Имамо оквир за солидно партнерство, а ово је прилика да га консолидујемо", рекао је Аселборн, додајући да је циљ вечерашњег састанка да се донесу мере за јачање капацитета транзитних држава за прихват избеглица, побољшање система азила и боља контролу граница.

Могеринијева је истакла да је ЕУ спремна да део помоћи за избеглице из рата у Сирији у земљама у непосредном окружењу те земље преусмери ка Западном Балкану.

У те сврхе већ је основан фонд вредан 500 милиона евра, а висока представница је рекла да очекује да индивидуалне чланице дају додатне донације, тако да буде достигнута укупна сума од милијарду евра.

Иако је састанак требало да буде завршен вечерас, министри су након заједничке конференције за медије Могеринијеве и Аселборна наставили рад.

Дачић: Србија једна од најугроженијих земаља

Шеф срспке дипломатије Ивица Дачић изјавио је у Луксембургу да је неопходно што пре, на нивоу ЕУ, договорити свеобухватно, одрживо решење за мигрантску кризу, које ће укључити и транзитне земље на западнобалканској рути, преноси Танјуг.

Истакао је да је у овом моменту Србија једна од најугроженијих земаља, саопштило је Министарство спољних послова.

Од почетка године је, каже, регистровано више од 200.000 ирегуларних миграната, од којих је око 600 заражило азил. Додаје да их у последње време и до 5.000 дневно уђе на територију Србије.

Иако је за сада позитивно оцењен однос Србије према мигрантској кризи, терет који је на нашој земљи је све већи, указује Дачић и подсећа да се Србија већ две деценије носи са великим бројем избеглица из БиХ и Хрватске.

"У овом моменту их је 35.000, а уз њих, збрињавамо још 200.000 интерно расељених лица са КиМ, док се 300.000 налази у процесу интеграције. За земљу наших капацитета то је огроман терет", навео је министар истакавши да ће Србија активно учествовати у спровођењу свега о чему се у Луксембургу постигне договор.

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић рекао је да је важно је што пре дати одговор на питање шта ће се догодити са онима који не остваре право на азил у земљама ЕУ, као и на који начин и где их враћамо.

"Србија није у могућности да каже - да, прихватићемо све које нам враћају у земљу, јер су сви који су стигли до Немачке балканском рутом морали да прођу кроз нашу земљу", рекао је Стефановић.

"За нас није прихватљиво да будемо држава у коју ће се они који не добију азил враћати, а да ми нисмо у могућности да те људе упутимо у земље у које су ушли пре наше. У случају таквих одлука, мораћемо да предузмемо све неопходне мере како би заштитили наше националне и безбедносне интересе", нагласио је Стефановић.

Поновио је да се Србија не може потцењивати и да јој се „нуди неупоредивио мање помоћи у односу на наше комшије". "Морам нагласити да то није адекватна и стимулативна политика за наш досадашњи рад и труд", поручио је Стефановић.

Министар је такође истакао да ЕУ мора дати јасан одговор на питање колико миграната Европа може да прими, колико њих ће моћи да се настани у ЕУ, као и на питање ко су економски мигранти и који су критеријуми који их одвајају од оних који имају право на азил.