Други круг председничких избора у Пољској

У првом кругу Анџеја Дуда је добио 34,76 а Бронислав Коморовски 33,77 одсто гласова бирача, преноси Танјуг.

"Победа једног или другог кандидата биће врло тесна и немогуће је предвидети резултате на основу анкета", каже политиколог из Пољске академије наука Станислав Мочек.

Према анкети рађеној између 18. и 20. маја, Дуда (42), ужива 51 одсто подршке, док Коморовског (63) подржава 49 одсто бирача, а према једној другој анкети Коморовски је у вођству.

Резултат првог круга представља изненађење, јер је према тадашњим предизборним анкетама, кандидат Грађанске платформе и актуелни шеф државе Коморовски важио за убедљивог фаворита, док је Дуда, члан Европског парламента и кандидат странке Право и Правде знатно заостајао у односу на њега.

Аналитичари оцењују да је резултат Коморовског заправо у великој мери сигнал бирача упућен његовим страначким колегама, што би могло да најави и врло неизвесне парламентарне изборе на јесен.

После осам година на власти, грађани сматрају да Грађанска платформа није испунила обећање у вези са пореском и административном реформом.

Са друге стране, странка Право и Правда предвођена Јарославом Качињским свесна је да је придобијање разочараних бирача кључ за остварење амбиције повратка на власт, како у председништву и тако и у парламенту.

Наиме, Качињски, бивши премијер и брат близанац покојног председника Леха Качињског, не крије жељу да се врати на власт, а евентуална победа Дуде би га приближила том циљу.

У последњим данима кампање Коморовски и Дуда су настојали да се што више приближе грађанима свесни да ће да победи онај који придобије бираче трећепласираног кандидата, рок музичара Павела Кукиза који је у првом кругу освојио изненађујућих 20 одсто гласова.

Исход гласања ће увелико бити показатељ и какви се могу очекивати резултати општих избора касније ове године, а аналитичари наводе да ће разочарани гласачи који траже промене играти кључну улогу током оба гласања.

Са 38 милиона становника Пољска је једина чланица ЕУ која је у последње две деценије успела да избегне рецесију.

И ове године очекује се да ће пољска привреда забележити раст од 3,5 одсто, али економију забрињава незапосленост која је прешла 11 одсто.