Хармонија између Запада и Истока: пример партнера Србије

Треба истаћи да у свету постоје државе које повољно користе свој географски положај и високу заинтересованост коју према њима пројављују различити делови света. Једна од таквих држава је Азербејџан - стратешки партнер Србије.

Азербејџан се, такође, позиционира као место које уједињује Запад и Исток. Та визија има своје концептуалне и практичне аспекте.

Азербејџан, као највећа земља на Јужном Кавказу, географски се налази на раскрсници саобраћајних артерија између Запада и Истока.

Мада, сам географски положај није довољан како бисте допринели уједињењу Запада и Истока. Овде важна улога припада тој политици коју земља остварују дуги низ година.

Да би се схватио приступ Азербејџанаца према улози своје земље, као карике између Запада и Истока, треба направити малу екскурзије кроз историју.

Године 1918. на муслиманском Истоку по први пут се управо у Азербејџану ствара демократска република.

Компликована геополитика у свету у то доба допринела је томе да је Азербејџанска Демократска Република постојала отприлике две године.

Међутим, у резултату дуготрајне борбе азербејџанског народа за своју независност и након распада Совјетског Савеза, азербејџански народ је успео да обнови своју независност.

Мада, прве године независности су за Азербејџан биле катастрофално тешке.

Пред Азербејџаном су се нашли озбиљни изазови. Геополитичке противречности у региону у коме се налази Азербејџан задавале су проблеме младој држави.

Штавише, у Азербејџану, као и у Србији, био је нарушен суверенитет и територијални интегритет.

Током јерменско-азербејџанског сукоба, који је прерастао у активна војна дејства у 1991. години, Јерменија је окупирала и до данашњег дана наставља окупацију 20 посто територије Азербејџана.

У резултату незаконитог размештања оружаних снага Јерменије на окупираној територији Азербејџана, преко милион интерно расељених Азербејџанаца не може да се врати на своја исконска огњишта.

Унутар политичке расправе, често смењивана власт, војна агресија од стране суседне државе, присуство огромне количине расељених лица и упропашћена привреда постали су озбиљни изазови на путу државне изградње у Азербејџану.

Након доласка на власт Хејдара Алијева 1993. године, а затим и закључивања споразума о прекиду ватре са Јерменијом 1994. године, ситуација у земљи се стабилизовала.

"Уговор века" основа за препород Азербејџана

Године 1995. на иницијативу председника Алијева усвојен је Устав Азербејџана који је потврдио равноправност свих грађана земље и неприкосновеност личне имовине, и на такав начин обезбеђени су базични услови за демократски развој друштва.

У земљи су почеле да се спроводе комплексне реформе. На пример, могу се навести реформе везане за земљиште. Те реформе су биле спроведене на демократским принципима, што је, такође, био подстицај за развој у другим сферама.

"Уговор века", закључен на иницијативу Хејдара Алијева 1994. године, као и изградња гасоводне инфраструктуре за транспорт азербејџанске нафте у Европу, поставили су основу за економски препород азербејџанске државе.

У земљи су створене претпоставке за изградњу те јаке азербејџанске државности, коју видимо данас.

Горко искуство Азербејџана на самом почетку деведесетих година потврдило је да без стабилности нема демократског развоја.

Стабилност се код Азербејџанаца претворила у најцењеније друштвено благо. Стабилност је постала неодвојив део концепције свеопште безбедности Азербејџана.

У овој етапи, азербејџанска држава и друштво под руководством председника Илхама Алијева, настављају свој пут стабилног демократског и економског развоја.

Током последњих десет година ова политика довела је до отварања преко милион нових радних места у земљи.

На данашњи дан незапосленост у Азербејџану износи отприлике 5 посто, а спољни дуг укупно 8 посто БДП-а.

Чак и пад цене нафте и курса руске рубље, као и финансијске потешкоће које су уследиле на постсовјетском простору, настављају да заобилазе Азербејџан.

Азербејџан је, захваљујући мудрој политици свог руководства, успео да избегне катаклизму у економској равни и на политичком плану.

Ту политику је могуће окарактерисати као политику усмерену на стабилност у сложеном свету који се мења, као одржавање равнотеже и обезбеђивање потреба државе у сфери безбедности.

Такав приступ развоју садржи у себи наставак одабраног правца да секуларна муслиманска држава примењује опште демократске вредности, а да се истовремено не одриче својствене себи источњачке мудрости, стрпљења и решавања проблема који настају еволуционим путем.

Председник И. Алијев интегрисао је својствене азербејџанском друштву историјске традиције мултикултурализма и толеранције, у ранг државне политике.

Данас представници религијских групација у овој земљи, на пример муслиманства, хришћанства и јудаизма, живе у атмосфери мира, пријатељства и узајамног разумевања.

Мултикултурализам, као такав, представља демократску вредност, служи као мост између Запада и Истока. И у томе, доста велику улогу игра Азербејџан.

Претварање тешког географског положаја у позитивне могућности

Баку се претворио у традиционално место за одржавање значајних глобалних форума о интеркултуралном утицају, које посећују и представници Србије.

Руководство Азербејџана је успело да претвори своју транспортну инфраструктуру у кључно чвориште на међународним саобраћајним коридорима Запад-Исток, који повезује Кину, Авганистан и Централну Азију, преко територије Азербејџана, са Европом, као и Север-Југ, који спаја Индију и земље Персијског залива, преко територије Азербејџана, са Русијом и Европом.

Крупни енергетски пројекти, које реализује Азербејџан, не само да служе за обезбеђивање енергетске безбедности европског континента, већ доприносе и развоју транскаспијских канала у правцу Истока и смањивању напетости између различитих региона због приступа енергетским ресурсима, којих никада није довољно.

Као што се види из наведених примера, географски положај Азербејџана представља добру претпоставку за улогу посредника између Запада и Истока.

Међутим, само географски положај није довољан. А и Азербејџан се не задовољава обичном улогом карике која повезује, а улаже напоре да уједини Запад и Исток. То се одвија посредством политике, која је размотрена, као и вредности које Азербејџан ствара.

Таква стваралачка политика постаје све актуелнија кроз призму међународних околности око Украјине, које постају све горе.

Србија је, као што је горе наведено, стратешки партнер Азербејџана. Те две земље, као што је то раније било у историји, сукобљавају се са сличним изазовима и ризицима. Свака од њих спроводи независну спољну политику, која је у складу са интересима свога народа.

Свака од њих има своје искуство у претварању тешког географског положаја у позитивне могућности, између осталог, и у плану обезбеђивања хармоније између Запада и Истока, што, у крајњем исходу, одговара интересима свакога од њих.

Сматра се да би ова тема у блиској будућности могла да постане једна од нових праваца узајамног деловања Србије и Азербејџана.