Зашто је баш Француска мета џихадиста?

Полицијском акцијом окончана је талачка криза, а браћа Саид и Шериф Куаши осумњичени за напад на Шарли ебдо, убијени су у штампарији у месту Даматрен ан Гоел надомак Париза, док је Амеди Кулибали, за кога се сумња да је пуцао у полицајку, убијен у продавници у париском кварту Порт де Венсен, преноси Танјуг.

После тек завршене драме остаје стрепња да ће терор бити настављен, јер, према речима исламског свештеника и једног од лидера Исламске државе Абу Саад ел Ансарија, "Француска је почетак".

"Почели смо операцијом у Француској за коју преузимамо одговорност. Сутра ће бити у Британији, Америци и другде. То је порука свим земљама које учествују у коалицији предвођеној САД, која је убила чланове Исламске државе", рекао је Ансари на проповеди у ирачком граду Мосулу, који контролише Исламска држава, како преноси израелски лист Хаарец.

Без обзира на то што су експерти указали на могућност да преузимањем одговорности за нападе у Француској – Исламска држава жели само да постигне пропагандни ефекат, нема сумње да су на то утицале и активности француских трупа у Африци и Азији у оквиру НАТО-а, наводе светске агенције.

Друго питање могло би да буде – зашто су напали у Француској?

Војно присуство Француске у Африци и Азији делом је обавеза према НАТО савезу, а делом тековина колонијалног наслеђа.

Сталне војне базе Француска има осим у прекоморским територијама – Гвајани, Француској Полинезији, Новој Каледонији, на острвима Гвадалупе, Мартиник, Мајот (острво у коморском архипелагу), Реунион (такође у Индијском океану), али и на острвима Сент Пјер и Микелон, у северном Атлантику, и у низу суверених земаља.

Француске трупе тако су континуирано присутне у бившим француским поседима, попут Буркине Фасо, Камеруну, у Централноафричкој Републици, Чаду, Габону, Џибутију, Гвинеји, Обали Слоноваче, Сенегалу, Малију и Нигеру.

Француска је војно била активна и у Авганистану, одакле се повукла децембра 2014. године.

Чињеница да је дан уочи терористичког напада на Шарли ебдо објављено да ће француски носач авиона "Шарл де Гол" са пратећим ваздушним снагама бити послат у Персијски залив да подржи борбу против џихадиста, вероватно није био повод за напад, али још је рано за коначне закључке.

Исламска држава званично делује од 3. јануара прошле године када је у Фалуџи прогласила државу. Одмах затим њени припадници су кренули у терористичке акције у Сирији и Либану, а до краја године стекли су епитет озлоглашених масовних убица.

Припадници Исламске државе сејали су страх примењујући најсуровије методе егзекуције, одрубљујући главе таоцима, а међу жртвама су били новинари, војници и хуманитарни радници.

Истога дана када су одјекнули пуцњи у редакцији француског Шарли ебдоа, у Јемену је припадник Ал Каиде извео самоубилачки напад у којем су страдале још 33 особе, а неколико недеља раније Ал Каида и ИС постигле су договор о сарадњи.

Иако ова два терористичка напада не могу да се доведу у директну везу, сама помисао да су две најекстремније исламске организације удружиле снаге намеће питање када и где ће поново напасти.