Немачки медији о масакру у Паризу

Ако сада сваки критичар ислама, сваки новинар и сатиричар почну да заобилазе тему ислама, онда је терор победио. Али исто тако, победа терора значи и генерално стављање под сумњу сваког муслимана као потенцијалног исламисте. Ако се догоди или једно или друго, готово је са слободом, коментарише Шпигел.

Шпигел се осврће и на прву реакцију Фајненшел тајмса (аутор текста: Тони Барбер), према којој су убијени новинари и карикатуристи били "довољно глупи да провоцирају исламисте".

"Такав дефетистички став је дупла грешка", сматра Шпигел, "јер он подразумева да убице из Париза наступају као представници свих муслимана, док истовремено терористима испоручује мотив да наставе с насиљем".

"Не треба се чудити што се све више људи боји ислама. У његово име и под призивањем Курана шире се страх и трепет. Танушни гласови који упозоравају да Исламска држава и друге терористичке организације не представљају право лице ислама остају заглушени експлозијама бомби и криковима бестијално убијених жртава," пише ФАЗ.

Иако не крије констернацију над догађајима у Паризу, коментатор ФАЗ-а не прави тајну од тога да су његови главни адресати активисти и симпатизери немачке ПЕГИДЕ. Лист се боји да би масакр из Париза у својим пропагандним ефектима "појачао атрактивност ПЕГИДЕ у умереним политичким круговима". ПЕГИДА или "Патриотски Европљани против исламизације Запада" још од октобра прошле године организује протесте широм Немачке.

Један од главних непријатеља ПЕГИДЕ је "лажљива штампа", у коју активисти покрета рачунају и ФАЗ. У свом коментару, ФАЗ посеже за етички сумњивом методом тиме што сврстава и себе и Шарли ебдо у исту категорију "лажљиве штампе", тражећи тако симпатију јавности и играјући на карту солидарности са жртвом.

Европа под сенком полумесеца

Швајцарски дневник НЗЗ боји се да би, у покушају обрачуна са исламизмом, Европа могла да заврши у загрљају популизма домаћег типа: "На атентате у Паризу мора се одговорити свим средствима правне државе – и само њима".

Реакција мора бити "чврста, вођена законима и правом, јер само тако се Европа може одбранити од терора", пише НЗЗ и закључује: "Напад на Шарли ебдо је напад на нашу цивилизацију. Да бисмо га одбили, потребни су нам консеквентност, храброст и издржљивост".

"Атентат на редакцију париског сатиричног листа ће у будућности вероватно важити као тачка преокрета у односима између европских муслимана и немуслимана" пише бечки Стандард.

"Тај атентат само јача исламофобију а ла ПЕГИДА и помаже том покрету на његовом путу до политичког центра и јавне прихватљивости", закључује Стандард и успоставља синергичну везу између ПЕГИДЕ и романа Потчињавање француског аутора Мишела Велбека који у њему описује општу исламизацију Француске до 2022. године.

"Радикални ислам и исламофобија су повезани судови, али треба правити разлику ко од њих убија, а ко демонстрира. Оба феномена представљају опасност за либерална друштва, оба угрожавају европски поредак изграђен после Другог светског рата", пише Стандард.

Немачки часопис Фреитаг спада у групу оних који се боје да би такозвани "ловци на пацове" – то је у великој штампи одомаћен назив за ПЕГИДУ и партију АфД (Алтернатива за Немачку) – могли ојачати после атентата у Паризу.

Повод је изјава Александра Гауланда из АфД-а да су "сви они који су до сада игнорисали опасност која долази од исламизма и исмејавали гласове упозорења, сада добили лекцију коју неће заборавити".

Има ли хумор господаре?

У доста коментара провлачи се црни хумор као нека врста солидарности са погинулим колегама у Паризу. "Слободни смо само док у нашем хумору нема забрањених тема", коментарише Пресе.

У тужно-комичном коментару немачког сатиричног часописа Титаник овако се описује судар бомбе и оловке: "Нека живи виц. Паметни виц, глупи виц, свеједно, сваки који нађе довољно људи да му се смеју. А свима којима се он не свиђа поручујемо: Или га поднесите, или га игноришите. Нећете постати господари нашег хумора!"

"Масакр тих размера би код нас био немогућ – наша редакција има само шест чланова!", коментарише Мартин Сонеборн из Титаника.

Свим коментарима заједничка је збуњеност и страх над типом промене пред којим сада стоји европски политички живот.

ПЕГИДА је у порасту, аустријски огранак најављује прве демонстрације у Бечу "крајем овог или почетком идућег месеца".

Роман Велбека Потчињавање који се на француском и немачком тржиту појавио са само даном разлике, као да је све сентименте секуларно-хришћанске Европе довео до кључања.

Проверени литерарни "провокатор" Велбек је кроз необичну комбинацију фикције и стварних личности (Марин ле Пен) створио дистопијску слику која европске културе драстично приморава да јасно кажу оно што су до сада избегавале – да су муслимани у Европи код куће, али да Европа свеједно није кућа ислама.

Атентат у Паризу је само заоштрио истовремену политичку некоректност и неопходност такве изјаве. Оно чега се медији овде боје јесте да би је сада могла изговорити ПЕГИДА.