Немачка, гигант који то не жели да буде

Земља која има најмоћнију жену на свету, најмоћнију привреду у Европи и индустрију на којој јој завиди цела планета - ипак, са свом том снагом није спремна да преузме улогу неспорног лидера Европе, што би се од Немачке могло очекивати, пише у анализи агенције АП.

Немачка је "невољни гигант", наводи се у анализи и указује да се не очекује да ће се тај немачки став променити после избора у недељу, јер га заступају све странке, а и немачка јавност.

Ако је политичка дебата у изборној кампањи ишта показала, то је да ни конзервативне снаге досадашње канцеларке Ангеле Меркел, ни њени ривали левог центра, а ни немачки народ немају никакву жељу да постану европски или глобални лидер, мада се у решавању европске дужничке кризе јасно види немачки утицај, пише агенција АП.

Немачкој је изгледа довољно да буде у сенци, можда да тихо вуче конце или врши притисак, али неспремна је да преузме ризик који са собом доноси право политичко вођство.

Та чињеница се јасно видела у изборној кампањи, током које се врло мало расправљало о улози Немачке у Европи и шире у свету, или о будућности заједничке валуте евра, указује агенција.

Такве теме су гурнуте у страну у корист свакодневних питања као што су виши порези за богате или национална минимална плата.

Меркелова и њен ривал Пер Штајнбрик хитро су искључили могућност учествовање Немачке у евентуалним војним ударима на Сирију.

Немачка је додуше постала земља без које мало важних одлука може да се донесе у Европи од почетка европске дужничке кризе пре четири године, покренуте проблемом грчког дуга.

Савезници очекују више

Шездесет осам година од пада нацистичког режима Адолфа Хитлера, Берлин је у новом положају вођства после више деценија током којих је био на равној нози са другом јаком силом у Европи, Француском.

Али сада би чак и неке земље које су биле жртве немачке агресије током Другог светског рата желеле да Немачка отворено прихвати своју лидерску улогу.

Радек Шикорски, министар спољних послова Пољске, земље која традиционално зазире од свог великог суседа, рекао је да нико други не може да преузме улогу вође у Европи.

"Мање се плашим немачке моћи, него што почињем да се плашим немачке неактивности", рекао је Шикорски пред немачким аудиторијумом још 2011. године.

Канцеларка Меркел често говори да Европа мора да постане конкурентнија сада, са јачањем Кине и других земаља, али није понудила неке велике визије опоравка европског континента.

Меркелова, која је обазрива политичарка, европским проблемима приступа поступно, корак по корак, решавајући проблеме дуга и конкурентности континента притом строго контролишући немачку касу.

И ако савезници Немачке желе да она покаже нешто више од "меке моћи", биће највероватније разочарани, оцењује АП.

"Берлин једноставно нема политичку амбицију да пружи јасно вођство у немирним временима", написала је Улрике Гирот из Европског савета за међународне послове у једној анализи овог месеца.

Влада велика забринутост ван Европе због плашљивог става Немачке према глобалним питањима, посебно имајући у виду да је она једна од највећих чланица НАТО.

"Влада велика фрустрација у Вашингтону око немачког оклевања да преузме већу улогу, посебно у питањима међународне безбедности", рекао је Крис Чивис, истраживач у РАНД корпорацији.

"Чак се помишља, с правом или не, да Немачка понекад користи историју као изговор за непреузимање одговорности које се очекује од земље са њеним богатством и њеним глобалним интересима", рекао је Чивис.

Немци не желе "немачку Европу"

Немачки политичари из разних странака јавно говоре да Немачка не жели да преузме доминантну политичку улогу.

Министар финансија Волфганг Шојбле рекао је у јулу да је идеја како Европа треба да буде, или чак само да може да буде, предвођена једном земљом - врло погрешна, не само због немачке историје, него зато што сложена ЕУ са 28 земаља није прилагођена динамици вође и следбеника.

"Ми не желимо немачку Европу", рекао је Шојбле.

Јоаким Фриц-Ванаме из немачке Бертелсман фондације рекао је да је Немачка постала самопоузданија, али и даље одбија да преузима вођство и не жели да чује реч "хегемон".

Рекао је да од тога психолошки зазиру и изборно тело и водећи политичари.

Недостатак воље за истакнуту улогу као што сада има САД или коју су имале Британија и Француска, значи да Немачка није пренела своју економску снагу у међународну политичку снагу, наводи се у анализи.

Немачка је подржала бомбардовање СР Југославије 1999. године током кризе на Косову и пристала да пошаље војнике у Авганистан, али Немци су одбили да се придруже америчкој инвазији Ирака 2003. и западној ваздушној интервенцији у Либији 2012. године када је срушен либијски вођа Муамер Гадафи, пише АП.

Може се чак рећи да се неспремност Немачке да се придружи војним интервенцијама повећала последњих година.

Министар иностраних послова Гидо Вестервеле залаже се за "културу војне уздржаности", што је став који подржава већина странака.

Меркелова је заузела обазрив став према Сирији, залажући се за дипломатски напредак и не бавећи се тиме да ли је евентуална војна акција неке друге земље легитимна или не.