Швајцараци подржали контроверзни закон

Швајцарци су данас, убедљивом већином, на референдуму подржали нови, пооштрени закон о азилу, показали су коначни резултати гласања.

Око 79 одсто грађана који су изашли на гласачка места подржало је контроверзни закон, према резултатима гласања на референдуму, које је пренео је швајцарски јавни сервис ССР.

Према новом закону, који је ступио на снагу у септембру, са списка разлога на основу којих се може поднети захтев за азил избрисана је одредба о дезертирању из војске, на коју су се прошле године најчешће позивали држављани Еритреје, у којој је служење војске обавезно за све физички способне мушкарце и жене.

Такође, укинута је могућност да се за азил аплицира у швајцарским амбасадама, отворен је пут ка формирању специјалних центара за боравак подносилаца захтева за азил и ограничено је право породице на поновно уједињење супружника и деце.

Противници новог закона били су скупили 60.000 потписа, колико је било потребно за сазивање референдума на којем би грађани дали коначну реч.

Они су, после објављивања коначних резултата, изразили разочарање исходом гласања.

Исход референдума је катастрофалан за подносиоце захтева за азил и избеглице, наведено је у саопштењу одбора који је покренуо иницијативу за сазивање референдума и истакнуто да "са таквим резултатима, нема победника."

Посланик у парламенту Ан Седу-Кристи, која се изјашњавала супротно званичном ставу њене Хришћанско-демократске партије, оценила је да је референдум "означио слабљење хуманитарне традиције Швајцарске, као и недостатак солидарности према ономе шта се дешава у земљама погођеним озбиљном кризом."

С друге стране, Селин Амандриз из највеће странке, популистичке Народне партије Швајцарске, рекла је да је задовољна снажном подршком грађана оштријем закону и поновила став да девет од 10 одсто људи који траже азил то чине "из економских разлога".

У Швајцарској је тренутно регистровано 48.000 поднетих захтева за азил, од којих 28.631 прошле године, када је та земља доспела на шесто место по броју апликација, навео је АФП.

Према подацима Еуростата и УНХЦР, из Србије и Косова су 2012. године поднесена 2.084 захтева.