Амерички наредник признао убиство колега

Наредник у војсци САД Џон Расел признао је кривицу за убиство четири војника и једног морнаричког официра 2009. године, у клиници за ментална обољења у Багдаду, током рата у Ираку.

Признање пред војним судом САД у бази Луис Мек-Корд у Вашингтону значи да ће Расел избећи смртну казну, и да се сада суочава са могућношћу доживотног затвора.

Расел је у мају 2009. године пуцао на кога је стигао у Кемп Либертију, центру за лечење ратног стреса код Багдада. Био је то један од најгорих случајева насиља унутар војске САД у ирачком рату.

Понашање тог наредника се променило у време када му се приближавао истек трећег узастопног уговора за служење у Ираку, посведочили су његови другови из јединице 2009. године.

Према њиховим речима, Расел је постао дистанциран уочи масовног убиства које је починио 11. маја 2009, и имао је параноичне идеје да јединица у којој је служио покушава да оконча његову каријеру.

Расел је 8. маја лично затражио помоћ у клиници за лечење ратног стреса у Кемпу Страјкер, у којем је била стационирана његова јединица, а два дана касније упућен је у Кемп Либерти, где је био на саветовању и где су му преписани лекови.

На дан злочина, 11. маја, сведоци су видели Расела како плаче и прича како ће се повредити. Вратио се у клинику у Кемпу Либерти, а тамо му је лекар рекао да му се мора указати помоћ или ће повредити самог себе.

Тражио да га ставе иза решетака

Како су сведоци изјавили, Расел је покушавао да натера војну полицију да га стави иза решетака, како не би могао да повреди себе или друге.

Војни тужиоци рекли су да је Расел напустио клинику, а потом се вратио са аутоматском пушком коју је узео из штаба своје јединице и почео да пуца.

Два медицинска вештачења, обављена 2009. године после злочина, указивала су да Расел болује од озбиљне депресије са психотичним епизодама и да пати од хроничног пост-трауматског премећаја.

Две године касније, нови преглед је показао да се Раселова депресија са психотичним епизодама делимично повукла.

Раселови браниоци рекли су пред судом да се он не сећа убистава, а сведоци су указивали на његову дистанцираност и параноју уочи напада у Кемп Либертију.