Цена мегакатастрофе

Кабинет јапанског премијера недавно је објавио резултате симулације економске штете која би настала у случају да до сада сеизмолошки најнестабилнији део земље, пацифичка обала Јапана у потезу од престонице Токија до јужног острва Кјушу, буде погођена серијом од три узастопна разорна земљотреса снаге око девет степени Рихтера, какав је био онај у 2011. години.

Према тим прогнозама, мегаземљотрес који би истовремено захватио три подморске раседлине које се међусобно готово додирују и простиру у укупној дужини око 700 километара од источне обале највећег и најгушће насељеног јапанског острва Хоншу, покренуо би цунами висине и до 34 метра, усмртио између 230 и 320 хиљада људи и проузроковао економску штету од око 2.300 милијарде долара.

Јапански економисти и службеници надлежних државних министарстава сматрају да би, у том случају, бруто домаћи производ (БДП) пао за чак девет одсто.

У поменутом делу пацифичке обале Јапана налази се око 60 индустријских комплекса међу којима и пуно петрохемијских, а разарање рафинерија и фабрика пластичних маса и других материјала, осим директне економске штете, произвело би и знатну индиректну штету кроз еколошко загађење.

Најважније железнике линије и ауто-путеви који дуж те обале повезују највеће јапанске градове Токио, Јокохаму, Нагоју, Кјото и Осаку, били би прекинути и недељама би парализовали економију.

Ради поређења, земљотрес који је пре две године изазвао велики цунами који је потопио североисточну обалу Хоншуа, проузроковао је десет пута мању економску штету и умањио јапански БДП за само 0,6 одсто.

Кад је реч о губицима људских живота, јапански стручњаци су још прошле године изнели у јавност процене да би евентуални троструки земљотрес рушењем објеката, цунамијем, пожарима и одронима могао да усмрти око 320.000 људи и без домова остави око 9,5 милиона становника, под претпоставком да је 70 одсто популације захваћених области успело да се евакуише након издавања упозорења о наиласку цунамија.

Процене штете прављене пре земљотреса и великог цунамија који су однели око 19.500 живота и проузроковали нуклеарну кризу у Фукушими пре две године, узимале су у обзир могућност да би снажан удар од 8,7 степени могао да захвати само једну од три сеизмички активне раседлине, па је и најгора очекивана економска штета износила око 800 милијарди долара.

Међутим, размере тог земљотреса, који са девет степени у епицентру представља један од три најснажнија тектонска удара забележена од када су почела сеизмолошка мерења пре више од једног века, навеле су јапанске научнике и државу да почну да се спремају за катастрофе које су раније биле незамисливе, па се тако сада разматрају припреме и за мало вероватну могућност да све три раседлине уз источну обалу буду истовремено захваћене земљотресом максималне снаге.