Неуспешно гласање за председника Италије

Италијански парламент није у првом кругу изабрао новог председника државе, јер због међустраначких подела званични кандидат левог центра Франко Марини није добио потребан број гласова.

Још док је пребројавање било у току, било је јасно је да Марини није освојио 672 гласа колико је потребно за двотрећинску већину од 1.007 посланика и регионалних представника.

Други круг гласања почеће после подне, а за избор председника у прва три круга гласања потребна је двотрећинска већина од 1.007 електора из оба дома парламента, плус 58 регионалних делегата, након чега је довољна проста већина.

Очекује се да ће сваки круг трајати четири до пет сати, а предвиђено је да се дневно одрже два круга све док се не изабере наследник председника Ђорђа Наполитана, наводи агенција АНСА.

Посланици Горњег и Доњег дома италијанског парламента и представници италијанских регионалних влада почели су данас поступак бирања новог председника, а процедура може да потраје неколико дана.

Уочи почетка гласања у парламенту за новог председника, Демократска партија Италије, коју подржава бивши премијер Силвио Берлускони, и званично је саопштила да ће њен кандидат бити бивши председавајући Сената Франко Марини.

"Франко Марини је најбољи кандидат за постизање највећег консензуса", рекао је лидер ДП-а Пјер Луиђи Берсани, након преговора са Берлусконијевом партијом Народ слободе, јавила је агенција Франс прес.

Извор из ДП-а раније је рекао да ће Марини, бивши лидер умерене Конфедерације радничких синдиката, имати подршку и Берлусконијевог десног центра и центристичке коалиције премијера Марија Монтија на изборима за новог председника који ће наследити актуелног шефа државе Ђорђа Наполитана, коме мандат истиче 15. маја.

У редовима левице до сада су се најчешће спомињала имена двојице бивших премијера - Ђулијана Амата и Масима Д'Алеме, а на сутрашњем гласању могу се очекивати и изненађења.

Истовремено, покрет Пет звезда променио је свог кандидата, истичући да подржава академика и левичарског политичара Стефана Родота, после повлачења победнице онлајн гласања, угледне новинарке италијанске државне телевизије РАИ Милене Габанели.

Родота је 1990-их био на челу Демократске партије левице, из које је касније настала Демократска партија, па се претпоставља да би због тога могао да добије подршку дела ДП-а.

Нови председник једина је особа која би могла да оконча ову пат позицију, било тако што ће убедити партије да се договоре како би се коначно формирала влада, било тако што ће расписати нове изборе.

Ниједна партија ни коалиција нема већину, што значи да ће у сваком случају бити неопходан известан компромис, а избор новог шефа државе могао би да потраје један или више дана.