"Наоружани момци" са Блиског истока

Нови шеф сиријског Удружења опозиционих странака шеик Моаз ел Катиб био је у центру интересовања учесника недавно завршене Минхенске конференције о безбедности. И високи дипломатски гости и новинари нису престајали да хвале његово стрпљење, политичку умереност и спремност на компромисе.

Чак и ирански и руски министри спољних послова, који још верују да Асадов режим има будућност, радо су се сретали са ел Катибом, али не зато што има моћ, већ зато што је нема. Праву моћ имају "момци под оружјем", како је са говорнице и ван ње спремно изјављивао тај опозициони сиријски политичар.

Аустријски Спектрум, суботњи додатак конзервативног листа Ди Пресе, управо полази од те категорије - "наоружаних момака" на Блиском истоку. У последњем броју објавио је чак два дуга текста са јединственом поруком - оптимистичан поглед на Арапско пролеће припада прошлости.

У есеју "Професија: Мученик", Михаел Лај са Института за политику и религију при Универзитету Инсбрук, иначе аутор познате књиге "Нафта, Ислам, Запад", враћа се више од двеста година у прошлост, у време када су "формирањем Вeхабизма постављени темељи модерног радикалног Исламизма".

Средином осамнаестог века, путујући пророк Ибн Абд ел Вeхаб окупља око себе шаку присталица и с њима креће на поход кроз Арапско полуострво, тероризује муслиманско становништво које се супротставља његовом учењу "првобитног религиозног заједништва", уводи "закон мача" за "отпаднике" од вере (Шиити, Сунити и Суфити), скрнави гробља, руши локална светишта, убија, пали и каменује.

Када једног дана залута у оазу сиромашног шеика Мухамеда Ибн Сауда, Ел Вeхабова битка за "чистоћу вере" добија нову активну димензију, у којој први долази до богатства, други до моћи.

"Вeхаб је Ибн Сауду предложио нагодбу: Сауд ће повести Џихад против свих невeхабитских Муслимана, а за узврат, Вeхаб ће подупрeти Саудову амбицију да постане политички вођа уједињене државе - био је то тренутак рађења исламског радикализма", пише Лај.

Када се у двадесетом веку на полуострву још открију и велике залихе нафте, Саудијци то доживљавају на два начина: Прво, као Божју награду због тога што заступају једино исправно тумачење вере, и друго, као обавезу да Вeхабизам свим средствима рашире ван граница властите државе.

"У тоталитарној и бескомпромисној саудијској држави нема дебате између модерниста и исламиста, нема разговора о национализму, Панарабизму, Панисламизму, исламском социјализму, тамо, у ствари, нема никаквих дебата о било чему. Једино чега има је неограничена моћ првобитне религиозне заједнице, неизмерно богатство 'горњих десет хиљада' и подивљала корупција", каже Лај.

"Индустрија смрти"

Саудијска Арабија је тежиште свих радикалних исламских идеологија, свеједно да ли некада или данас, тврди професор из Инсбрука и нуди скоро графички засновани експозе о везама вeхабитске државе са покретима "повратка фундaментима".

Ту би на првом месту била 1928. година, када је у Египту основана организација "Муслиманско братство", чији је утемељивач eл Бана тумачио Џихад као "Индустрију смрти", под чим је подразумевао да "прави Муслиман воли Смрт више него Живот", те да су "само мученици прави Муслимани".

Ту је и пример некадашњег Великог јерусалемског муфтије eл Хусеинија, чије наслеђе и даље живи међу новим генерацијама: 1939. године он се преко браће Хес нудио Хитлеру као партнер у "коначном решењу јеврејског питања".

"Ел Хусеини је био до те мере ватрени Хитлеров обожавалац, да је коначно успео да добије позив да посети Хитлера у његовој берлинској канцеларији. Хитлер га је примио, али је одбио да се рукује, чињеница коју Ел Хусеини није успевао да схвати, будући да је његова идеолошка платформа била религиозна (антијудаизам), док је Хитлерова била расна (антисемитизам)", описује Лај мале муке Великог јерусалемског муфтије.

Тоталитарна вехабитска утопија постала је данас последња нада многих Муслимана, а Ибн Абдул ел Вехаб, модерни пророк двадесет и првог века, тврди Лај и објашњава да је политичка власт Муслиманског братства била до сада ограничена на Хамас у Гази, али од "Арапског пролећа" њихов утицај експоненцијално расте у арапском свету.

"Ако 'Муслиманско братство' преузме власт у арапском свету, последице ће бити фаталне. То ће значити коначно протеривање последњих хришћанских заједница из тог дела света", закључује се у есеју.

"Битка за арапску душу"

У другом тексту, Спектрум представља књиге двоје слободних новинара: Марсела Пота и Петре Рамсауер - честе путнике кроз пост-револуционарна арапска друштва. Обоје тугују над пропуштеним шансама "Арапског пролећа".

"Терористи су киднаповали револуцију", жали се Рамсауер у књизи "Са Алахом на власт". Довољно је бацити поглед на Тунис и Каиро, да би се схватило да они који профитирају од револуције, нису они исти који су је подигли.

Пот у својој књизи "Битка за арапску душу" покушава да одржи већу емотивну дистанцу према саговорницима, али на крају и он губи живце: "Поглед Муслиманског братства на друштво, државу и људе поседује квалитет иритирајућег тоталитета. Не треба имати никакве сумње како ће изгледати држава које се они дохвате".

У једној епизоди Рамсауер описује како се чланови једне радикалне салафистичке ћелије окупљају у популарном кафићу усред Каира да би уз лате макијато и цезар-салату правили планове о увођењу Ислама каменог доба.

Ипак, постоји нада да људи у Египту неће допустити да једна диктатура буде замењена другом, да после секуларних диктатора дођу исламистички, каже Рамсауер. Пот не дели њен оптимизам и тврди: Заборавите сваку наду, време исламских диктатура у арапском свету тек долази.