Кина, партијска књижица на цени

На недавном Конгресу Комунистичке партије Кине одређен је пут којим ће најмногољуднија земља на свету ићи у следећих 10 година, а чини се да су и нове генерације Кинеза задовољне партијским циљевима.

Ушушкана међу импозантне грађевине које сведоче да је Шангај економски центар Кине, чије је трговачке улице тешко разликовати од улица западних метропола, још стоји приземна кућа у којој је у јулу 1921. одржан први национални конгрес Комунистичке партије Кине.

Место на коме су Мао Цетунг и дванаест делегата усвојили партијски програм место је, како кажу, патриотског образовања Кинеза.

Године 1921. године на првом Конгресу Комунистичка партије имала је 53 члана, а на 18. Конгресу више од 80 милиона чланова. 

Чланство Комунистичке партије чини само око шест одсто становништва Кине, јер није лако постати њен члан. На путу од жеље до чланске карте неколико пута се процењују лик и дело. Пре две године је примљено само око 15 одсто од више од 20 милиона оних који су поденли молбу за чланство.

"Члан сам Комунистичке партије Кине, јер верујем да она доноси хармонију у кинеско друштво. Напредак Кине показује да су њени циљеви исправни", прича Чен Ђингси из Музеја КП Кине.

Чак 80 одсто студената изјашњава се да желе да постану чланови партије. Многи, међутим, признају да је то и због тога што сматрају да би тиме припадали елити и напредовали у послу. Поставља се питање да ли су такви практични разлози довели до неколико великих корупционашких афера у самом врху партије, док нови лидери истичу да је искорењивање корупције главни политички задатак.

"На конгресу је закључено да партија мора да јача антикоруптивне мере и мере које ће спречити злоупотребе положаја", каже Сун Шоуганг из Комитета КП Кине провинције Шандонг.

Младим Кинезима се, током година отварања ка свету и економског развоја, мењају прохтеви и статусни симболи, али чини се да Гучи торбица и партијска чланска карта иду заједно.