Штампа: Црни петак Хашког трибунала

Коментатори водећих немачких медија јучерашњу ослобађајућу пресуду за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача оцењују различито, али већина негативно. Називају је "поразом", "фаталном одлуком" и "црним петком" за Хашки трибунал.

Дневник Велт пише да је прошлогодишња пресуда Готовини била и "политичка пресуда некадашњем хрватском руководству, те је и садашња ослобађајућа пресуда крајње политичка".

"За Хашки трибунал, који је до сада словио као институција за пример у међународном судству, јуче је био црни петак", закључује Велт.

Франкфуртер рундшау сматра да је "мање битно да ли је Анти Готовини допуштено да наредне године проведе на слободу", али да је "ослобађајућа пресуда политичка катастрофа".

Лист наводи да је "оно што је Хрватска до сада постигла у националној самокритици, уништено једним потезом".

Швајцарски лист Ноје цирхер цајтунг указује на драстичан раскорак између прошлогодишње и јучерашње пресуде и оцењује да она "поткопава веродостојност Трибунала".

Лист наводи да је "додуше од почетка било јасно да ће бити тешко да се Готовини докажу наводи оптужнице", али и да ће после јучерашње пресуде "спремност за бављење хрватским ратним злочинима у Хрватској бити још мања".

"Неспорно је да је након окончања војних акција Хрвата убијено на стотине Срба. Загребачко руководство није ништа учинило да те злочине спречи. Скандалозно је да сада за та недела нико више не може да буде позван на одговорност пред Хашким трибуналом", оцењује швајцарски лист.

"Нема сумње да је Милошевићев болесни сан о великој Србији био иницијална каписла за крвави грађански рат. Срби су ти који су почели да пуцају и да истерују комшије Хрвате и Бошњаке из њихових домова, држали Сарајево под опсадом и починили масакр у Сребреници", почиње свој коментар Меркише одерцајтунг.

"Хрватска одмазда тешко да је била ишта другачија. Зашто су се, уосталом, ратни хероји обе стране једнако скривали након рата? Знали су да имају разлога за скривање. Након правне пресуде до које се дошло двоструким аршинима, није чудо што се Срби поново осећају као жртве. Ова пресуда никако не доприноси побољшању односа, праву и правди. Напротив ровови су поново прокопани. Криви су увек само други", истиче лист.

"Хрватска водила лигитиман одбрамбени рат"

Коментатор угелдног Франкфуртер алгемајне цајтунга је пресудом веома задовољан, наводи да је "Хрватска била жртва српске агресије" и да је водила "легитиман одбрамбени рат".

Оцењујуци пресуду "историјском", тај лист, који је здушно подржавао разбијање Југославије, пише да више не важи уврежени став да су све зараћене стране током распада СФРЈ биле једнако неморалне.

"Нису се на обе стране налазили крвожедни националисти који су истим злочиначким методама тежили истом злочинацком циљу - етничком чишћењу. Хрватска је била жртва, а Србија агресор. Хрватска је водила легитимни одбрамбени рат. Као и у сваком рату и у овом је било напада на цивиле, тешких злочина за који морају да одговарају појединци", пише франкфуртски лист.

Лист пише и да Хрвати нису геноцидна нација, да је то установљено у Хашком трибуналу и да је добро што је тако.

"Ако је сада утврђено да генерал Готовина није био злочинац, већ да је извршавао своју дужност, време је и да се друге историјске представе о том времену подвргну ревизији. У Београду, али и у неким главним градовима Европске уније", наводи Франкфуртер алгемајне.

"Најрадоснији тренутак за националисте"

Ослобађајућа пресуда хрватским генералима у Хагу била је најрадоснији тренутак за националисте који су то хистерично славили. Та реакција на пресуду показује да се и даље многи Хрвати још увек идентификују са бившим генералом Антом Готовином, који је спровео војну операцију 1995. пропраћену протеривањем и убиством Срба у Крајини, пише бечки лист Стандард.

Лист истиче да је таква реакција забрињавајућа. "Та реакција указује на прогрешно схватање пресуде. Док поједини сада сматрају да је читава хрватска нација 'опрана', судије у Хагу донеле су само веома трезвену, техничку пресуду о закључцима њихових колега прошле године. Они су само те закључке оценили погрешним. Ништа више", наводи Стандард.

"Очигледно је било боље да се оптужница односила на конкретне злочине, уместо што је Готовина оптужен за предузимање злочиначког дела. Сада ће операција 'Олуја' остати правно и друштвено несавладана. То је лоше по Хрватску, њене односе са Србијом, читав регион и тешко по протеране Србе", истиче бечки лист.

Словеначки лист Вечер пише да ослобађајуће пресуде хрватским генералима не представљају опште помиловање за Хрватску за ратове у бившој Југославије.

Мариборски лист оцењује да ослобађање Готовине и Маркача не значи да Хрватска треба да престане да трага за ратним злочинцима, под изговором да је да је била жртва напада у рату, који је на крају добила.

"Победничке стране нерадо преузимају одговорност за своје грехове. Хрватски бискупи су то јасно ставили до знања. Одржали су молитву за генерале, а не за недужне жртве фанатизма бившег председника Фрање Туђмана", наводи словеначки дневник.

Како Вечер подсећа у тексту под насловом "Нема општег помиловања", пре акције "Олуја" хрватске војске, црква те земље је чак благословила оружје које је било коришћено против српских цивила.

Ослобађајућа пресуда Хашког трибунала за хрватске генерале, вест је која је обележила насловне странице свих важнијих босанско-херцеговачких дневника.

"Хрватска је други пут ослобођена", наслов је којим је сарајевскоn Ослобођење пропратило фотографије са синоћне прославе на Тргу бана Јелачића у Загребу.

Ударне странице издања попуњене су хронологијом хашког случаја двојице генерала, које је јуче Хрватска дочекала с одушевљењем, а читав регион на ослобађајућу пресуду реаговао бурно.

"Хрватска слави, Србија у шоку", наслов је Дневног аваза који, уз бројна реаговања, даје и коментар указујући на то колике су разлике у реакцијама на пресуду.

"Реакције на пресуду показују како је пред регијом дуг процес помирења и политичког одрастања", пише коментатор Аваза, истичући како је случај Готовине и Маркача "доказ да је правда спора али достижна".

Ни бањалучке Независне новине и Глас Српске нису својим насловницама одударале од претходних штампаних издања из БиХ, али су њихови натписи пропраћени бројним негативним коментарима и реаговањима политичара и представника различитих институција из Републике Српске и Србије.