Либија, годину дана после Гадафија

Годину дана након свргавања Моамера Гадафија Либију, упркос томе што су организовани први слободни избори, још погађају унутрашњи немири и немогућности власти да успостави контролу над великим бројем милиција.

Племенски сукоби, социјални немири - од свргавања Гадафијевог режима у октобру 2011. године нове власти не знају више где да се окрену, пише агенција Франс прес у анализи.

Суочене са таласом насиља, либијске власти нису имале нимало предаха да се окрену обнови земље, уништене осмомесечним сукобима током 2011. године.

Међутим, средства им не недостају - брзо је обновљена производња нафте која је сада готово на истом нивоу као пре сукоба 2011. године, а овогодишњи буџет од 56 милијарди долара, највећи у својој историји.

Гадафи је, међутим, иза себе оставио тешко наслеђе: земљу без институција, маргинализовану војску и своје присталице које оптужују да коче демократски процес у Либији.

Према неименованом извору из служби безбедности, власти су из предострожности предузеле мере како би спречиле сваки покушај напада Гадафијевих следбеника на прву годишњицу смрти бившег лидера, у суботу, 20. октобра.

За тај дан није предвиђена никаква церемонија у Триполију који ће пре славити годишњицу проглашења "ослобађања земље", 23. октобар.

Ова годишњица долази у тренутку кад нови премијер Али Зејдан саставља владу коју треба да представи за две недеље Генералном националном конгресу, највишој политичкој инстанци у земљи након избора одржаних 7. јула.

Зејдан ће на месту премијера наследити Абделрахима ел Кибу чија је влада водила земљу у првом периоду транзиције и организовала прве слободне изборе у Либији.

Међународна заједница је поздравила ту важну етапу у историји Либије која је омогућила грађанима да уживају у демократији и слободи изражавања након деценија тираније, док и даље сањају о безбедности и владавини права.

"Либија је прошла први тест демократије бирајући народну скупштину након више од 42 године тоталитаризма", оценио је либијски аналитичар Насер ел Деси, истичући да је хитно потребан национални консензус за успостављање институција, стварање војске и ревизију Устава.

"Јака професионална војска је од суштинског значаја за гарантовање безбедности и за ауторитет државе", изјавио је у понедељак председник националног конгреса.

Одлазећа влада није успела да реактивира службе безбедности и у њих интегрише бивше побуњеника који праве главобољу властима.

Напад на амерички конзулат у Бенгазију 11. септембра у којем су погинули амерички амбасадор и три америчка агента, илуструје све већу моћ радикалних исламистичких група које потпуно слободно делују посебно на истоку земље.

Ти екстремисти су оптужени за напад на тај конзулат, али и за убиства официра у Бенгазију, за нападе на западне интересе.

Амерички пуковник који је раније радио у Либији, Ендру Вуд забринут је због све већег присуства терористичке мреже Ал Каида у Либији.

ХРВ: Крвава освета у Сирту 

Нова влада такође мора да се позабави правосуђем након критика међународних организација за заштиту људских права које осуђују бивше побуњенике због тортуре и произвољних хапшења, док починиоци остају некажњени.

Под називом "Смрт диктатора: Крвава освета у Сирту", Хјуман рајтс воч саопштава да нови докази о убиству Гадафија покрећу питања о околностима његове смрти. Гадафи је ухваћен и убијен под неразјашњеним околностима у Сирту.

"Резултати наше истраге покрећу питања у вези са изјавама званичника да је Моамер Гадафи убијен у размени ватре, а не након што је ухваћен", рекао је званичник ХРW-а Питер Баукарт.

На основу информација до којих је дошао ХРW, присталице опозиције су по кратком поступку убиле најмање 66 чланова Гадафијевог конвоја ухваћених у Сирту. Некима од убијених руке су биле везане.

Најзад, нове власти морају и да се усредсреде на питање националног помирења у тренутку када племенски сукоби могу да уведу земљу у грађански рат, а главна мисија која је пред њима, јесте ревизија Устава на основу којег ће бити организовани наредни избори.