Балтички шок за јапанску нуклеарну индустрију

Референдум у далекој Литванији могао би да запечати судбину јапанским произвођачима нуклеарних реактора "Хитачију" и "Тошиби" који се суочавају са потпуним колапсом када је реч о пословању у сопственој земљи.

Те две корпорације, у свету више познате по својим електронским производима, јапански су, али и светски лидери у области изградње нуклеарних реактора.

Јапанска компанија "Хитачи" је прошле године, неколико месеци након нуклеарне несреће у Фукушими, стекла право првенства за преговоре са литванском владом у вези са изградњом прве нуклеарке у тој балтичкој земљи.

Литвански стручњаци тада су изјавили да се технологија која је затајила у централи "Фукушима 1," која је грађена током седамдесетих година прошлог века, по безбедности не може поредити са савременом технологијом "Хитачија".

Међутим, на народном референдуму спроведеном прошлог викенда, 63 одсто литванских гласача изјаснило се против изградње нуклеарне централе.

Мада тај референдум нема правно обавезујућу снагу, јапански медији истичу да је гласање на парламентарним изборима у тој тромилионској балтичкој земљи, које се одржавало истовремено са референдумом, донело превагу опозиционим партијама које се противе изградњи нуклеарног постројења, те да би оне ускоро могле да оформе коалициону владу и преузму власт.

Тиме би "Хитачи" изгубио прилику да поврати поверење у јапанску нуклеарну технологију и оствари за њега, у овим моментима, веома важан профит.

Нуклеарна несрећа која је марта 2011. године задесила североисточни Јапан и угрозила и саму престоницу Токио, присилила је јапанску владу на ревизију безбедности 18 нуклеарних централа у земљи и на преиспитивање нуклеарне политике уопште.

Тако су у периоду од годину дана након несреће, под притиском јавног мњења, угашени сви нуклеарни реактори, испитано земљиште на којем су саграђени и спроведени оштрији тестови и симулације које је требало да утврде структурну отпорност реактора на снажне земљотресе и наилазак цунамија.

Поред тога, на основу искуства из Фукушиме, уведени су и нови поступци за евакуацију становништва, односно унапређен је систем упозоравања и координације власти и различитих јавних служби.

Просперитетна прошлост

До наиласка прошлогодишњег великог цунамија који је проузроковао уништење централе "Фукушима 1", Јапан је имао чак 54 функционална нуклеарна реактора који су задовољавали једну трећину његових потреба за електричном енергијом. Земља излазећег сунца била је држава са највећим бројем тих постројења по глави становника у целом свету.

Такође, пре катастрофе у Фукушими, јапанска влада планирала је да до 2020. године удео нуклеарних централа у производњи електричне струје подигне на чак 50 одсто, па је будућност компанија за производњу нуклеарне опреме у саставу корпорација "Тошиба" и "Хитачи" била светла, што се испољило и у вредности њихових акција.

Тошиба је у протеклих пет година купила већински удео у америчком произвођачу реактора "Вестингхаус", као и део богатог рудника уранијума у Казахстану како би проширила свој портфолио тако да обухвати читав производни процес – од вађења руде преко експлоатације нуклеарног горива у реакторима, до његовог одлагања.

Стога се чинило да ће ова компанија у наредном периоду почети да озбиљно туче руске, француске и друге конкуренте у борби за доминацију светским нуклеарним тржиштем.

Спас у иностранству

И мада су овог пролећа почела поновна укључивања реактора у Јапану, тај процес иде врло споро и далекоисточна царевина наставља да увози огромне количине природног гаса и угља како би задовољила своје енергетске потребе.

Истовремено, све више се улаже у соларну и хидроенергију. Штавише, јапанска влада сада разматра план да прекине употребу нуклеарних електрана током четврте деценије овог века, када ће истећи рок употребе свим постројењима која су тренутно у употреби.

Изузетак је нуклеарна централа у префектури Аомори која је тренутно изградњи и за коју је донета одлука да буде довршена.

Да би се спасла погубног утицаја антинуклеарног расположења у Јапану, "Тошиба" је ове године подигла свој власнички удео у компанији "Вестингхаус" за читавих 20 одсто и сада поседује чак 87 одсто деоница тог произвођача нуклеарних реактора. Поред четири реактора у САД, "Вестингхаус" управља и са четири реактора у Кини.

Јапанске нуклеарне компаније тренутно преговарају и са муштеријама у Јордану, Турској и Вијетнаму у вези са изградњом реактора у тим земљама, тражећи начин да опстану након нуклеарног цунамија који их је засуо из Фукушиме.