Све мање занатлија у Вршцу

У Вршцу је 1935. било 117 обућарских радњи. Данас само једна, а Јова обућар је међу последњима који се баве овим занатом. Посла, каже, има, али све мање јер се уместо ципела и потпетица данас углавном носе патике, а разлог је и хиперпродукција јефтине обуће коју се не исплати поправљати.

„Нема никог ни испред мене, ни иза мене. Ја сам најстарији и најмлађи обућар у Вршцу. Неће нико да ради овај посао - прљав, лепак смрдљив, мада мени мирише. Ја ћу да радим до смрти. Само да имам здравље, добру руку, добро око. Е, сад шта ће бити када мене нема, онда ће можда Вршчани да иду у Панчево, Београд", каже обућар Јован Шијаковић.

И часовничарска радња у Вршцу је само једна. Четкара, шеширџија, бачвара, опанчара и многих других занатских профила више нема. У Вршцу занатлије и трговци се у данашњем школском центру „Никола Тесла" образују још од прве половине 19.века.

„Током два века иза нас школа је мењала назив, али се увек бавила образовањем занатлија и трговаца. Један податак из 1989. године каже да је у Вршцу тада постојао 51 различит занат", наводи директорка Школског центра „Никола Тесла" Жељка Радуловић.

У овој школи за занатлије 1955. године су се образовали ђаци у 18 одељења. Данас функционишу свега три одељења, а у понуди је пет занатских смерова.

„Похађам смер који се зове сервисер расхладних и техничких уређаја. Уписао сам овај смер зато што ми се свиђа као занат и зато што је један од бољих смерова у школи и један од јединих заната који је остао овде", објашњава ученик Андрија Фехер.

На заборављене занатлије, старе алате и на Вршац као занатски и трговачки центар подсетили су нас ђаци две средње вршачке школе Хемијско - медицинске и Школског центра „Никола Тесла" на изложби уприличеној поводом 200 година од оснивања занатске школе.

„Данас су занати мање заступљени у интересовању ученика и родитеља, који их усмеравају на занимања која су четворогодишња, која даље дају лакши приступ фауклтетима и високообразовним установама. Без заната једно друштво заиста тешко може да опстане", каже директорка Хемијско - медицинске школе Снежана Илић.

У Хемијско - медицинској школи у Вршцу шансу да се занатима врати значај и стари сјаја виде у дуалном моделу образовања.