Шарена, бела, султанија... Да ли знате шта је бамија и где се гаји

Личи на паприку, али је потпуно другачијег укуса. У атару Богосавца од пролећа, поред традиционалног поврћа и ратарских култура, расте неколико стотина бамија. Берба плодова траје око три месеца, до мразева.

Денис Саравакос, из Шапца, каже: „Најбоље је да се бере сваки други трећи дан, да не оматори, и као таква, најбоље да се складишти у картонске кутије, па у фрижидер. После губи и калира на тежини. И онда није то – то. Може и да се оставља у замрзивач. Плодови су најбољи, најидеалнији за јело, од четири до шест центиметара. Зависи од сорте бамије, неке су велике, па буду до 10 центиметара.

Прве бамије посејао је пре пет година. Неколико сорти сада гаји на два ара.

„Људи нису знали шта је, чак сам имао неких непријатних ситуација да су ми долазили, мислили су да је марихуана. Kад су се уверили, кад су дошли на њиву да погледају, онда су видели да није то, то, да је сасвим нека друга прича. Укупно има 30 врста бамија. Ја сам успео да нађем неких осам сорти. Између осталог, најпознатија је овде код нас та окра, или султанија, како је зову. Има та црвена афричка бамија, шарена бамија, шпанска. Има бела бамија, која се овде гајила на овим просторима док нису отишле у заборав. И босанска бамија", додаје Денис.

Старије плодове оставља за семе. О биљци, која се користи као храна и лек, каже да се код нас мало зна.

„Сушена босанска бамија се користи у исхрани, за чорбе, гулаш, ђувеч, уз било које кувано јело, динстано може да се спрема како ко воли. То је нанизано, то је ниска од отприлике један метар. Од 250 до 270 бамија стане на једну ниску", објашњава Слађана Саравакос, из Шапца.

„Релативно мало људи зна. Знају Kинези, долазили су ми. За дивно чудо, нисам ни знао да они то гаје, да је то њихова исхрана као код нас, паприке, парадајз и остало", наставља Денис.

На хектару може да роди 20 тона бамије, додаје Денис, који следеће године производњу планира на пет ари.