Обележан дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима

Државној церемонији присуствовали су министри Владе Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, Зоран Гајић, Дејан Вук Станковић и Снежана Пауновић.

Венац у име председника Александра Вучића положио је његов саветник Милош Вучевић, а након интонирања химне "Боже правде", венце и цвеће положили су и директор БИА-е Владимир Орлић са сарадницима, представници Града Београда, чланови Националног савета ромске националне заједнице Србије, представници Јеврејске заједнице Србије и чланови породица настрадалих.

Беле руже на споменик страдалима положили су и представници дипломатског кора, међу којима, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко и амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад.

Присутнима се обратио преживели логораш Славко Милановић који је истакао да се овом комеморацијом чува успомена на невине жртве, поручивши будућим генерацијама да су фашизам и нацизам велико зло које дели људе по раси, нацији и вери.

"То је идеологија која не може и не сме да има будућност у свету, а посебно на некадашњим југословенским просторима", рекао је Милановић.

Поручио је да се у Јајинцима током Другог светског рата догодило невиђено зло, подсећајући да је стрељано око 80.000 људи.

Јајинци су, како је испричао, били само још један у низу стратишта за Србе током Другог светског рата, а поред Срба су убијани и људи других нација, сви за које су нацисти сматрали да могу да представљају претњу нацистичкој идеологији.

Милановић је истакао да је наша обавеза да најстроже осудимо данашње појаве неонацизма и неофашизма, као и да морамо осудити ревизију историје Другог светског рата у којој се победници проглашавају за злочинце и кривце.

Милановић је истакао да се мора осудити умањење или потпуно негирање страдања невиних жртава рата, цивилног становништва.

Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина.

Комисија за утврђивање ратних злочина, која је формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у Јајинцима страдало 80.000 људи.

У Јајинце су редовно довођени и стрељани логораши из Бањичког логора, а као место за стратише изабрано је бивше војно стрелиште у близини Јајинаца, испод Авале, као најподеснији простор како за погубљења десетина хиљада људи, тако и за сахрањивања оних који су убијени угљенмоноксидом у душегупкама.

Околна густа шума и постојање насипа и грудобрана, чинили су цео простор адекватним за неометана стрељања.

Спомен-парк Јајинци има више сегмената и његово формирање почело је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс.