Зашто занимање професора математике и физике постаје дефицитарно

Скоро да нема школе у земљи која се не суочава са недостатком стручног кадра међу професорима и наставницима природних наука, а најтраженији су математичари и физичари. У недостатку стручног кадра, школе су принуђене да за ове предмете ангажују оне који су завршили сродне факултете. Ови професори у школама математику и физику предају и по 15 година али и даље немају право да заснују радни однос на неодређено време.

Жељко Миладиновић, дипломирани инжењер машинства и информатике, у основној школи у Вршцу математику предаје већ пуних 15 година. Право на запослење на неодређено нема, јер га систем препознаје као нестручног.

„Мислим да ако се нешто не промени , ако не успемо да кроз одредјене обуке и едукације будемо једнаки са осталим професорима мислим да ћу променити посао", каже Жељко Миладиновић, дипломирани инжењер машинства и информатике.

У Вршцу, у укупно 17 школа, однос стручних професора математике и физике и оних које систем препознаје као нестручне- јер нису завршили оне факултете који су за та радна места предвиђени парвилником - је 40 према 60 у корист стручних. Али не задуго.

„Имамо значајан број наставника који су пред пензијом и који ће ускоро напустити школе, али немамо стручни кадар који ће њих наследити кој ће доћи на та места, тако да ће тај проценат нестручних лица расти и у будућности" истиче Мирослав Лепир, члан Градског већа за образовање у Вршцу.

Професора за ове предмете у скоријој будућности неће ни бити, судећи по броју заинтересованих студената. Природно математички факултет у Крагујевцу на овим студијским прогамима уписује једва половину од 50 акредитованих места.

„Ми смо до пре две године уписивали рецимо за математику сва места И за тих 50 места само имали 80, 90 кандидата, како које године, а сада имамо укупно 25, 26 кандидата ... тако да је практично три пута мање интересовање него што је то било до пре пар година", каже проф. др Марија Станић, декан на ПМФ-у у Крагујевцу.

Због недостатка стручног кадра, у школама математику и физику најчешће предају они који су завршили електротехничли факултет, машински, информатику. Многи од њих тај посао обављају годинама, али ће, по овом правилнику пензију дочекати као нестручни са уговором на одређено време. У Министарству просвете кажу да раде на проналажењу решења за ову категорију наставника.

„Министарство је покренуло дијалог са матичним факултетима о припреми програма кратких циклуса како би се наставници који су завршили сродне факултете, а који су се у пракси показали као вредни за школу и средину у којој раде, доквалификовали" стоји у Саопштењу Министарства просвете.

Као вид подстрека, Министарство додељује и стипендије за недостајућа просветна занимања, па стипендирају студенте друге и треће године који студирају математику, физику, информатику, енглески, српски и немачки језик.