Туристички посленици из земље и региона на сајму туризма и сеоског туризма у Крагујевцу

Девизни прилив од туризма је у Србији за осам месеци износио 1,9 милијарди евра, што је 13 одсто више него у истом периоду прошле године. Рекордној години диприносе осмишљени програми и манифестације широм земље, али и сајмови туризма и сеоског туризма, који су добра прилика да се сагледају могућности за додатни раст. Туристички посленици из земље и региона окупили су се у Крагујевцу на 15. међународном сајму туризма и сеоског туризма.

Јесења трпеза централне Србије, банатска зимска јела, стари вајати и сеоске куће, вина са Бисерног острва, шумадијска чајанка. Седамдесетак излагача из наше земље, Црне Горе, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине објединило је лепоту својих крајева кроз туристичку понуду.

“Да представимо наш бисер, наш драгуљ - Панонска језера која су једина слана језера која се налазе у центру града”, наводи Миралем Мешковић, директор ТО Тузланског кантона.

Миланка Глишић из Крагујевца о својим производима каже: „Све је ручни рад мене и моје деце, неко је специјалиста за слано, неко за слатко. Коре развијане ручно, печене на плотни”.

“Баке са Копаоника беру, ми откупљујемо од њих, преточимо у теглу, а гости у повратку са Копаоника сврате и купе”, наводи Јелена Малићанин, из Игрош код Бруса.

Много је неиспричаних прича, људи места, различитих култура и обичаја, које вреди чути, видети и упознати. Да би представиле сву лепоту свог краја, туристичке организације централне Србије одлучиле су се за заједнички наступ.

Саша Голубовић, директор ТЦ Баточина каже да представљају са печеним прасетом и домаћим сармама шумадијским. “То је оно што лепо мирише, што се чује надалеко и осећа”, додаје Голубовић.

Мирјана Миленковић, директор ГТО Крагујевац наводи да су ту да својим гостима покажу обичаје и богату гастрономију, као и све друге што чини њихов град Крагујевац.

Поред добре и здраве хране, савремени туриста тражи активан одмор, планинарење, бициклизам, културно-историјске знаменитости, неоткривене пределе. Жели да осети дух места у ком се налази. На домаћинима је да им то обезбеде.

“Мора много да се ради, мора много да се улаже, мора да постоји љубазност да би гости били задовољни”, наглашава Владанка Алексић из Губеревца.

Да је Србија атрактивна гостима из свих крајева света, показују рекордни приходи у туризму. Држава иде и корак даље. Са 150 милиона динара ове године субвенционише сеоска домаћинства. Улагања се настављају.

“Видимо ту простора за додатни раст. Јер ако погледамо у укупном броју смештајних капацитета, свега нешто мање од 4 посто су капацитети у руралном туризму”, истиче Марија Лабовић, директорка ТОС.

Домаћини из Крагујевца препознали су ту погодност. Сада је 14 регистрованих сеоских домаћинстава, а у фази категоризације још 20. Сви спремни да дочекају нове госте, да испишу још које слово о њеном гостопримству и лепоти.