Узгој лешника све исплативији, у Војводини подижу нове засаде

Лешници се у Србији гаје на површини од око 6.000 хектара. Годишње се произведе око 2 и по хиљаде тона, што није ни десети део годишњих потреба нашег тржишта. То разлози што се домаћи произвођачи, све више, окрећу производњи тог воћа.

Да ли због нестабилне цене ратарских производа али и стабилне цене лешника како на домаћем тако и иностраном тржишту сваке године широм Војводине подижу се нове плантаже лешника.

Тим путем су кренули и у Пољопривредном предузећу Борац из Шурјана, а како је леска поднела досадашњи ток зиме и у којој су јој мери ниске температуре сметале објашњава Ивана Веселиновић, заштитар: "Незгодно је било и то што је релативно касно ушла у мировање прошле године због продужене топле јесени и практично зима и није била зима до сад, ми смо чак кренули са резидбом, али смо због минусних темпртатура у овој недељи стали јер резидба се не обавља на температурама које су испод нуле."

"Леску имамо на седамдесетдва хектара, план нам је у наредних пет година ту површину да повећамо на двеста хектара. Имамо неки план и да урадимо капацитете за дораду и паковање лешника. Леска воли ово поднебље воли благо кисело земљиште које је овде у нашем крају, тако да можемо реално очекивати највећи приход од леске већи него од пшенице кукуруза и шећерне репе", каже Јован Веселиновић, директор ПП Борац из Шурјана.

Трошкови подизања засада лешника у поређењу са осталим воћем као што су јабуке, крушке и вишње готово су упола мањи,уместо 8.000 евра по хектару нових засада овде је то свега 4 до 5 хиљада евра, једини проблем је то се на први род чека пуних 5 година.