Да ли ивањички кромпир губи битку са увозним

Произвођачи кромпира у ивањичком крају забринути су за пласман овогодишњег рода. Иако квалитет није изостао, још увек нису сигурни да ли ће имати зараду. Због дуготрајне суше приноси су углавном испод просека, а брину и да ли ће изгубити битку са увозом те ратарске културе.

Рељеф, клима и земљиште пресудни су фактори због којих је квалитет кромпира произведеног у ивањичком крају надалеко чувен и препознатљив. Житељи села под Мучњом приводе крају овогодишњу сезону. Са њива ваде кртоле касне, беле сорте. У том послу, због неприступачног терена уз тракторе су упрегли и коња. Суша је утицала да ове године кромпира буде мање.

“Нема превеликог осека оно типа лозе или једне кућице, али ово што је родило сигурно је гаранција квалитета и добар квалитет и може да се каже да ваља на овој години”, каже Предраг Пуанац, произвођач кромпира из села Пресека.

’У Просеку није била киша може да се трпи, значи међу бољима није међу бољим него може да се трпи није баш најбоља али добро и мало и малине и мало ливаде, имало је свега имало по мало. С места на место имало је различитих родова различитих њива а мислим али средњи род такоћи средњи род може да се трпи’’, каже Дмитар Ћојбашић, произвођач кромпира из села Пресека.

Ове године испод Чемернице на 1.100 метара надморске висине очекују принос од око 25 тона по хектару.

“Неки је то просек зависи од сорте неке су сорте дале издашност као и најроднијих година, али су неке сорте подбациле типа црвених сорти и беле росе овога и онога и све зависи од њива овде су чак шта више земље квалитета седме и осме класе”, наводи Предраг Пуанац, произвођач кромпира из села Пресека.

Лошији квалитет земљишта и уситњене парцеле поскупљују производњу кромпира који им је уз сточарство и малине водећа ратаска култура. Без обзира на одличан квалитет рода, сматрају да у конкуренцији са кромпиром из увоза губе битку.

“Губи што је тешка производња и такви су предели, а квалитет мање је нека количина, мислим велика улагања, а мала количина значи мали су приноси велике суше и не може са тим да се избори са увозом’’, наводи Благоје Божовић, произвођач кромпира из села Пресека.

“Слушам нагађање људи који кажу да стиже кромпир стиже делом из Француске која је земља Европске Уније која је богата земља која ми као српски произвођачи конкретно говорим за ивањичку општину ми нисмо још досегли ниво у развијености у самој обради кромпира за калибражу и само тржиште али стојимо иза тога да у квалитету смо сигурно неприкосновени”, каже Предраг Пуанац, произвођач кромпира села Пресека.

Већина произвођача у планинском крају ивањичке општине под кромпиром има више од хектара. Надају се да ће покрити трошкове производње, остварити добит пласманом на пијацама у великим градовима, као и да овогодишњи род неће сачекати наредну сезону у складиштама.