На коњу до школе

Два сата јахања, без седла, на Цигу, са татом, 10 километара, кроз златарске врлети, не остављају трага на предшколцу Немањи.

"Он је дете које са осмехом долази у школу, нормално је кад дође прво се загреје, јер је напољу хладно, али наставља да ради одмах", каже Невена Гујаничић, учитељица ОШ "Момир Пуцаревић", Акмачићи, издвојено одељење Радијевићи.

Кад су сметови и не може да прође, тада не долази у школу, али то се надокнади. И енергично и боји, и броји, и ужива у игри са новим другарима, док га тата и Циго чекају за повратак, највећим делом пртином кроз шуму.

Немања каже да није тешко јахати коња без седла и да се држи за гриву. Иако вешт на коњу било је, каже, и падова.

"Циго се уплашио, он се осуља, и ја падох на земљу и после ја побегнем код снега", каже Немања.

"Циго ми даје сигурност, даје ми знакове кад у близини има дивљих звери, јер он осети прије него ја и он неће да иде напред. Овде има трагова, баш доста вако од дивљих свиња и од вукова", каже Јожо Бојовић, Немањин отац.

Ни страха ни умора код Бојовића, а Јожа тек чека посао у штали,  јер обојица знају шта им је циљ.

"Мене је жеља да он заврши нешто", додаје он.

Немања каже да воли да иде у школу и да би волео да буде учитељ.

А много би олакшали и Немањи и за коју годину сестри Милици, када би нововарошкој општини, надлежна министарства помогла до јесени, обнову школе у Мишевићима, родном селу војводе Петра Бојовића, са спомен собом у част славног војсковође.

rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552