Роде се враћају у Рикачево

Пре две године снег је почетком пролећа завејао општине на крајњем југоистоку Србије, посебно Босилеград, чије је најудаљеније село 55 километара од центра општине. Ове године у том крају није било великог снега, па мештани нису ни користили моторне санке које је општина добила на поклон пре неколико година.

Почетак 2012. горштаци на планини Црноок памте по снегу од једног метра, а породица Петров по рођењу ћерке која је до завејаног села, у очевом наручју, путовала моторним санкама два километра.

Недавно је мала Бојана напунила две године. Скоро је добила и брата, па је село Рикачево, у којем има породица и са више од троје деце, сада најмлађе у општини.

"Тешко се живи на селу, баш тешко. Мени је теже јер муж није, овде мора да иде да ради, па сама чувам децу, мучно је", рекла је Гордана Петров из Рикачева.

Иако живе на 1.100 метара надморске висине, село има вртић, а захваљујући повратницима из иностранства, у крају ће бити отворен Дом културе и простор за пензионере.

"Волим да дођем и зато и улажем овде. Сада сам у пензији и у већој сам могућности и онда да макара нешто помогнем", каже повратница из Немачке Марика Бусаљевска.

Од 10.000 становника колико живи у општини Босилеград, 15 одсто чине млади. Од 2012. до данас рођено је 90-оро деце.

У Рикачеву које има седам махала, 20-так момака је за женидбу. Овде на самој граници ка Бугарској послла има на пољопривреди, али и у оближњем руднику.

"Знате какве су овде зиме, да се путеви доста униште и зими и на пролеће, па да, док траје грађевинска сезона, да све то санирамо и омогућимо људима да боље живе", каже Страшко Апостолов, директор Дирекције за грађевинско земљиште у Босилеграду.

"Снега је раније било, сада га нема. Пре две године га је било последњи пут, сада ни воде нема. Шта ћете, ја стоку не чувам, али ако баш затреба мораћемо да је трактором возимо из реке", рекао је Ратко Петров из Рикачева.

А с првим лепим данима, ови вредни људи надају се родама, јер кажу, оне се овде враћају сваке године.