Вране напокон на асфалту

Има политичара који бираче придобијају асфалтом. Не знамо колико је гласова потребно за метар асфалтираног пута, али изгледа да мештани ужичког села Вране већ шест деценија нису могли да остваре ту норму. Иако су тражили само 400 метара, како им малина не би губила на квалитету када је превозе, коначно им се жеља испунила.

Вране, насељене пре неколико векова, последње је село у ужичкој општини које је добило прве метре асфалта.

"Ових наших 400 метара је као нечијих 40 километара. Нама ово много значи, јер смо били у ситуацији да нико не може да прође, да дође до куће, било је тако да више нисмо знали шта да радимо", каже Миодраг Стевановић.

Борба за асфалт траје више од шест деценија. Ужичка власт коначно је издвојила већи део новца. Али тек пошто су мештани Врана обезбедили више од трећине средстава.

Иако је политичарима битан сваки глас, изборна кампања је ипак заобишла то село.

"Није се овде нико појављивао, у овом засеоку има мало гласача, они то обећавају на великим путним правцима", каже Слободан Миловановић, председник Месне заједнице Скржути 2.

Иако је Гашов сокак завршен, Бановински пут у дужини од пет километара још нема асфалта. То је жила куцавица за развој села Вране, чији становници углавном живе од производње малине.

Због одсуства асфалта, током превоза макадамом, првокласна малина постаје роба друге или треће класе.

Због новог асфалта житељи кажу нису више беле вране у ужичкој општини.

"Што каже наш народ 'дај шта даш', веома смо захвални и за ово што смо добили. Село је мало забачано, али овде може да успева све што помислиш", кажу мештани.

Без велике помпе и на скроман начин обележени су први метри асфалта у Вранама.

Житељи тог села кажу да су из ужичке дирекције добили обећања да ће стићи и километри, само да то не буде поново тек за шест деценија.