Дискриминација оболелих од хепатитиса?

За Удружење за помоћ оболелима од хроничних вирусних хепатитиса "Хронос" Александра Поповић из Крушевца сазнала је 28. јула, на Светски дан борбе против хепатитиса.

Неколико дана раније изгубила је оца који је преминуо од компликација изазваних вирусом хепатита Ц, с којим је, не знајући то, живео двадесет година. Борба за његов живот трајала је шест месеци, током којих је породица доживела бројне непријатности.

"Тату су избегавали, чак и у кругу блиских рођака", прича Александра Поповић. "Све се свело на телефонске позиве. Чак ни медицински радници нису смели да приђу. Једноставно било је ружно."

Узрок оваквог понашања, односно дискриминације оболелих од ове болести, јесте недовољна информисаност становништва. Болесницима се најчешће, кажу лекари, приписује да су урадили нешто ружно, јер су вируси хепатита Б И Ц полно преносиви, а чести су и код интравенских наркомана.

"До 1994. године, није се радио серолошки тест за утврђивање овог вируса, тако да су многе особе заражене током хируршке интервенције, приликом ендоскопских метода, код стоматолога", објашњава прим. др Гордана Трифуновић, инфектолог. "Многи су, па чак и медицински радници, могли да дођу до вируса, јер се за њега није знало."

У свету је свест развијенија, јер постоји навика тестирања. У Србији и земљама у окружењу то није тако. 

Када је пре неколико месеци била годишњица Удружења Хрононс, организовано је тестирање. Многе јавне личности нису хтеле да се тестирају под изговором "Шта ако ја имам хепатитис?"

Суштина је у раном откривању болести, која се тако може и излечити или контролисати. Прошле године у Србији је оболело хиљаду људи, а у шест случајева болест је имала фаталан исход.

Податак да је сваки 12. становник наше земље заражен вирусом хепатитиса Б или Ц довољна је опомена да се мора озбиљније радити на превентиви.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707