Неизвесна судбина шабачког гиганта

За Министарство привреде,  једини начин да се предузећа која су годинама била на терету државе поставе на здраве темеље је да се потпуно реструктурирају, очисте од дугова, потраживања конвертују у капитал, а тек потом долази проналазак стратешког партнера или новог власника.

Међу 153 предузећа у реструктурирању која су била у обавези да ураде и личну карту је и Зорка Холдинг. Судбина некадашњег шабачком хемијског гиганта и даље је неизвесна, а  агонија  преосталих  радника у пустим руинираним производним халама траје више од једне деценије.

У погону у којем се годишње производило 25.000 тона цинка сада раде само сијалице. Пећ из које су се изливале најкалитетније такозване четири деветке угашена је 2006. година, али је технологија и застарела опрема сачувана.

У јединој ливници цинка у Србији тврде да ће Зоркина Обојена металургија имати производну  будућност.

"Обзиром на сировинску базу, на извозно орјентисани програм, обзиром на добит коју ова производња носи иако би у почетку требало извршити неопходна улагања, сматрамо да би се то јако брзо вратило", каже директорка Зорка Обојена металургија Невенка Трифуновић.

Некада је овде радило хиљаду радника. Преосталих 114 повремено покрену услужне погоне. Дуг фабрике је десет пута већи од процењене вредности.

"Највише нас брине ова неизвесност, што не знамо пут за даље, највише би волели да ову фабрику неко купи и да наставимо са радимо и зарадимо своју плату", каже Драгић Живановић, радник Зорка Обојена металургија.

Од некадашњег гиганта, у Холдингу је остало 200 радника у десет предузећа од којих једино  Енергетика и Транспорт услужно раде за већ раније купљене Зоркине фабрике. Примењени су сви модели приватизације, али ни један није дао резултате.

"Деведесет одсто од Зорке кад сам ја дошао сада не ради", каже Драган Игњатовић, радник Зорка Енергетика.

"Десет година нам обећавају да ће бити нешто решено међутим још ништа се не решава и питање  је дал ће и у јуну бити решено", каже Жељко Миловановић.

На златно доба првог хемијског акционарског друштва, основаног 1938. године, од којег се Шабац изградио, кажу подсећа само сачувани албум. На пропаст гиганта свакодневно указује Зоркина чувени торања са сатом који је  стао када и производња.

"Оно чега се ја највише плашим то ће бити и најизвесније, да ће за преостале раднике држава обезбедити социјални програм и отприлике да ће то бити еквивалентно социјалном програму које је до сада користило 4.200 радника који су изашли из Зорке и да ће иза тога кренути у распродају Зоркине имовине уз обећање са идејом да ће покренути производњу са неким новим људима", каже Јовица Максимовић, председник синдиката Зорке.

У руинираном кругу холдинга, између приватизованих уређених фабрика и радници Зорке и чекају нови покушај чишћења биланса и нов закон о приватизацији који је у скупштинској процедури. Производња цинка њихов је, кажу, највећи адут.

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269