Људи нису роба

Европски дан борбе против трговине људима обележава се и указивањем на све већи број наших држављана који постају жртве и све већи број малолетних лица укључених у ланац трговине људима.

Због близине граница са Бугарском и Македонијом, као и са адмминистративним прелазом са Косовом и Метохијом, Пчињски округ означен је као транзитно подручје.

Жртва може бити свако. И трговац људима може бити било ко. Младе најчешће врбују преко огласа, а све популарнији начин је врбовање преко друштвених мрежа.

"Како да се заштитимо ретко ко зна, и мислим да је немогуће да се заштитимо. Можда да повећамо информације о томе, нпр. ово за Фејсбук нисам знао", каже Александар Михајловић из Канцеларије за младе у Врању.

"На Фејбуку имам профил, и ту бирам пријатеље, не прихватам сваког, већ своје познанике. Не плашим се и осећам се безбедно", каже један Врањанац.

Од почетка године идентификовано је 65 жртаава трговине људима у Србији. Најјефтинији и најболнији облик заштите је превенција: јавне кампање, трибине, плакати...

Бобан Ђорђевић из полицијске управе у Врању каже да су бол и патња које жртве преживе  ненадокнадиве, зато је, додаје, битно имати једну жртву мање него се после бавити ресоцијализацијом и кажњавањем починилаца.

"Шири се свест о овом проблему и Црвени крст као организација помаже људима кад изађу из ланца тровине", каже Марија Крстић, Црвени крст у Врању.

У Пчињском округу се бележе и случајеви радне и сексуалне експлоатације девојака које раде у кафанама, радна експлоатација групе радника која је на превару одведена у Чеченију.

Бојана Величков, заменица градоначелника Врања каже да подаци говоре да је све више заступљена сексуална експлоатација малолетних девојчица.

"Зато смо ми као град покренули ову акцију, да скренемо пажњу јавности на овај проблем", додаје она.

Полиција у Врању је од 2006. године до 2012. године из ланца трговине људима извукла 47 жртава свих узраста, и поднела 26 кривичних пријава.

rts.vranje@rts.rs
+381 17 424 945