Индијанци у Церју

Вигвами, племенска подељеност и индијанске вештине - прво су на шта наиђете у извиђачком кампу код Церја. Овде је шест дана око 150 извиђача три одреда из Ниша и Беле Паланке.

Све активности одвијају се под будним оком великог поглавице, Душана Николића. Циљ кампа је, како он каже, да деца усвоје здраве навике у вези са природом и науче да се сналазе у њој.

Марија Павловић је објаснила како је све то организовано: Свако од десет племена има свог поглавицу, а чланови имају своја индијанска имена и у коси носе перје свог племена.

Извиђачи су смештени у четрдесетак шатора и цео дан им је испуњен различитим активностима. Марта Симоновић ужива: "Сви смо заједно, радимо разне ствари и никада нам није досадно."

Међу извиђачима није било лако наћи саговорника када смо посетили камп. Већина је положила завет ћутања и нису смели да говоре 12 сати. Трака на левој руци означавала је да полажу тај испит.

Неки ипак нису успели у томе, како нам открива Немања Петковић: "Ја сам пао на овом испиту тако што ме је на доручку старешина питао: ‘Куда си пошао?' Ја сам рекао: ‘Ма никуд', и после тога сам морао да скинем мараму с леве руке."

Извиђачи су учили индијанске борилачке вештине, како да запале ватру, како да се оријентишу и како да пронађу храну у природи. По речима Милана Јанковића, млади извиђачи сада могу да препознају и нађу биље за чај, чорбу или лек.

По броју учесника камп код Церја је највећи ове године у Србији и један од највећих на Балкану.