Први шабачки докторанд сликарства

За Драгана Марковића Маркуса - сам живот је уметност. "Цртање и сликање није само када четком и оловком вучете нешто по папиру. То тражи стаменост, јачину, истрајност, стрпљивост", каже сликар и професор Школе примењених уметности у Шапцу.

Такво осежање света Маркус је пренео и на своје ученике.

"Уметност је колорит свуда око нас, јер где год да се окренемо видимо боју", каже Александар Бајуновић, ученик Школе примењених уметности у Шапцу.

Марковић каже да су боје увујене у неку тајну коју треба разоткрити, имати жељу, интуицију где загребати и извући је на видело.

"Он је понекад већа инспирација него што је сама уметност, другачији је од осталих професора", тврди ученица Бојана Живановић, а Сена Николић додаје да их професор доводи на места где могу да имају већу инспирацију него у учионици.

"Уметност је живот, на крају се све то сведе. Сигурно да није појединачно дело без обзира да ли је то дело, јер живот је уметност или је предиспониран да буде уметност", каже Маркус.

Живећи на сопствен начин између школе и атељеа, овај уметник сматра да се за уметност мора жртвовати.

За члана  уметничког савета УЛУС-а, добитника  бројних признања и награда, чији се радови налазе на свим континентима, данашњица је ликовне ствараоце више од изазова.

"Уметник у данашње време не може само да се посвети себи и својој промисли шта ће сликати и да се препусти", каже Марковић. "То може само кад уђе у атеље, јер њега чекају друге активности мимо тога. Изложбу кад имамо нама је најлашке сликати.

Из овог атељеа изашле су и слике последњег циклуса - Крик, генеза мотива - које су део његовог великог професионалног пројекта.

Културни центар педесетогодишњицу рада обележио је поставком у част, ускоро, првог шабачког доктора сликарства.