Ужичка књижевна република

Већ на пројекцији филма "Без наслова", у коме аутору Бори Контићу актери причају шта је нама Андрић онда и сада", филма којим је отворен фестивал, тражила се не столица, јер њих одавно нема, већ јастуче више за седење. Како и не би, када сами гимназијалци учествују у одабиру гостију фестивала.

На 8. књижевни фестивали "На пола пута", у региону познат као Ужичка књижевна република, дошли су писци које су, према речима Милице Брашанац, ученице четвртог разреда Гимназије, одавно желели да угосте - Давид Албахари и Саша Стошић.

Милица каже да јој је драго што је успела и да поразговара с Албахаријем: "Заиста ми се свидео. Читала сам његове књиге, али ово ми је остала баш лепа успомена."

"Овај потпуно оригинални фестивал по свом концепту, где писци држе часове ђацима, а потом се и друже на јавним читањима, даје књижевницима наду да се има за кога писати", рекао је Давид Албахари, који ће на фестивалу говорити о краткој причи.

"Важно је само да знају да је прича све што се догађа око нас, па чак и кад се ништа не догађа - то је прича", каже Албахари. "И да се све то може рећи, и некада је најбоље написати причу са најмање могућим бројем речи."

Свако од једанаест гостију из региона разговараће са гимназијалцима о савременој литератури данас, њеним естетичким и етичким дометима.

Новина фестивала је преводилачка радионица, коју ове године држи Војо Шиндолић, песник и преводилац са енглеског, јапанског и кинеског језика.

"Схватили смо", каже Ђурђина Цаковић, ученица 3. разреда Гимназије, "колико има финеса које доводе до конфузије у језику, и још неке ствари које су биле пред нама, а у ствари их нисмо видели."

Преводиоцу Воји Шиндолићу било је, како је рекао, занимљиво да предаје и објашњава младим ученицима: "И заиста, ово ми је први пут у животу да било коме причам о превођењу."

Гимназијалци обећавају да ће, уз реч по реч, гостима показати и сваки кутак града, пажљиво слушајући о новим именима у књижевним круговима, како би их позвали на 9. фестивал "На пола пута".