Спас у породичном бизнису

Алберт Каналаш је 24 године радио у Индустрији грађевинског материјала у Кикинди. Пре седам година проглашен је технолошким вишком, прихватио је социјални програм, а од добијених средстава купио је машине и покренуо производњу домаћег теста.

"Пошто смо приметили да на тржишту нема праве домаће тестенине, кренули смо с том производњом и испало је да смо направили прави потез", каже Алберт, додајући да је задовољан, јер посао има перспективу, али треба пуно рада и још улагања.

Такође признаје да је идеју о производњи теста дала његова супруга Љиљана, која је у фирми
главни мајстор. Љиљана је по занимању трговац, па кад је и она остала без посла пријавила се Националној служби за запошљавање и конкурисала за средства за самозапошљавање.

"Кад сам добила та средства придружила сам се супругу, купили смо додатне машине и проширили производњу. Правимо право домаће тесто, само од јаја и брашна, без икаквих адитива, конзерванса и вештачких боја", каже Љиљана и додаје да се њихови производи налазе у рафовима свих боље снабдевених кикиндских маркета, а однедавно и у свим "Ангропрометовим" продавницама.

На сајмовима у Мађарској и Румунији "Љиљина супа" добила је висока признања, а прошле године на Новосадском сајму и Велику златну медаљу за квалитет.

Алберт и Љиљана чекају да им старији од двојице синова заврши студије прехрамбене технолохије, па да прошире производњу, а уз његово знање и образовање, како кажу, "Љиљина супа" биће сигурно још укуснија.