Историја на стаклу

У малом атељеу породичне куће у Кованлуку код Краљева, Зорица Маринсек нашла је свој дуго тражени мир и уметнички израз сликања на стаклу.

"Мени је стакло један јако интересантан медијум, са необичним својствима пуних изазова, а посебно техника сликања витражним бојама на стаклу што је јако специфицно и нешто у сликарству ново. И боје су саме по себи интересантне. Оне су провидне, транспарентне, пуне сјаја као стакла.То је несвакидашње леп спој. Поред тога, ваљда и ја имам мало талента", каже Зорица.

Ова сликарска тенхика, каже она, захтевна је колико и материјал на којем слика, такође и боја која изискује беспрекорно познавање њених својстава и могућности. Ипак, највећи утисак оставља њена прецизност на малом и за рад незахвалном простору какав је, на пример, винска часа.

И избор мотива је интересантан и разнолик-од грбова највиђенијих српских породица попут Лазаревића, Немањића, Бранковића, до икона и других православних предмета и садржаја.

"Имам посебан однос према нашој историји и он је пун поштовања, оног искреног какво искрена и добока вера може да пробуди и обавеже. Обилазећи наше манастире и друга света места инспирација је дошла сама по себи из дна душе", каже Зорица.

Радови Зорице Маринсек нашли су место у колекцијама и изван наших граница, претежно у грофовским породицама за које слика породичне грбове.

"Наравно да ми је задовољство што се за мене све више зна и у томе видим смисао свог рада и оправдање за велико жртвовање. Од сликарства живим, истина скромно и то уважавам као и чињеницу да је време за већину тешко", додаје Зорица.

Она каже да свој занат, ипак, не би мењала ни за један други, јер, како каже, уз свој рад и дела, судбином наметнуту самоћу, много лакше подноси.