Необичне комшије

Једно од природних станишта белоглавог супа је у кањону реке Трешњице недалеко од Љубовије. Породица Вучићевић генерацијама, већ четири деценије храни белоглаве супове.

Слободан Вучићевић из села Грчић, је овај хоби и љубав наследио од оца и деде.

"Никада неће да дођу док сам ја ту близу, морам да изађем горе. Ја изађем горе, сачекам да они слете ту, да их ја гледам и то је то. Останем можда по једно два три сата сваки пут када им изнесем храну да их посматрам", каже Слободан.

Изнад кањона Трешњице често могу да се спазе орлови у лету, који крстаре небом као да је само њихово. Гнезде се у мањим пећинама и у планинским врлетима где приступ није нимало лак.

"Њих има негде око педесетак, а овде можда око 15 до 18 парова. Било их је негде око пет или шест парова и захваљујући покренутој исхрани овде се увећао број доста", каже Слободан.

Људи који брину о белоглавим суповима су заљубљеници у природу. Ова најкрупнија птица грабљивица, присутна је једино овде и у клисури реке Увац.

Резерват кањона Трешњице простире се на десетак километара и на надморској висини од 310 до 929 метара. Овај планински вис је један од оних на који се спуштају белоглави супови и најближи је њиховом хранилишту.

Слободан Вучићевић каже да ће се храњењем белоглавих супова и уживању у њиховом друштву и природи бавити и даље.

Његова, али и жеља свих из љубовијског краја и оних који живе у кањону Трешњице је да овај резерват, за који кажу да је један од најлепших кањона у Србији, очувају, а белоглаве супове  спасу од нестајања.

Белоглави суп је највећа птица која живи на нашим просторима са тежином између шест и једанаест килограма, распоном крила до 2,8 метара и дужином од око метар. Пре пар година претило је њихово истребљење.