Жена која се увек слуша

На њен трећи знак у шабачком позоришту подиже се завеса и оживљава сцена. Да под светлима све буде беспрекорно, Софија Карајић, брине већ 37 година, због чега је у шали, глумци зову- Стаљинка.

"Софија је неко ко се не види, али се чује. Чују је они који треба да је чују - глумци и техничари. Она је неко ко покреће читав систем", каже Јелена Иветић, глумица и Пи-ар Шабачког позоришта.

Анета Томашевић, глумица Шабачког позоришта каже да је било ситуација када се нешто дешавало иза сцене, а да они то нису знали.

"Да није било Софије, вероватно би се све завршило другачије", додаје Анета.

Софија брине о захтевима редитеља, ситним детаљима око декора и музике, али и о глумцима. Познаје им корак, када им се суше усне и како да, кад застану, шапатом покрене мисли.

"Хоће ли ми неко рећи шта је било са дугметом? Са дугметом!", каже Софија.

Кад пукне костим или попусте даске, проблеми се решавају хитно и нечујно. Овај тим пребродио је и тешка времена, са скромном опремом, увек, у друштву најбољих.

"Кроз све то смо испливали храбро, смело са одличним резултатима, наградама које су добијали наши глумци, а иза свега опет стојимо ми који се не видимо, на челу са Софијом, која координира и светло и мрак", каже Јосип Уцај, декоратер.

Младен Симић, такође декоратер, додаје да никада није срео у позориштима Србије, или ван Србије неког као што је Софија.

Ова дама из сенке додаје да је позориште жив организам, јер  захтева, време, посвећеност и љубав.

"Може много да се научи у позоришту, то морам да кажем. Позориште је колективан чин и ја увек крећем од нуле, са сваким редитељем и они долазе са неким новим сазнањем и ја уз њих учим", каже Софија.

Редитељи су у аманет оставили више од две стотине представа. На прагу пензије, Софија се, каже, једнако радује сваком аплаузу на крају чина. Створила је глумачку породицу, добру атмосферу и анегдоте, попут оне чувене: "Упалите мрак!"