Фото-радње права реткост

Имајући у виду данашњу ситуацију на тржишту, за коју година фотографске радње биће права реткост. Фотографа ће веровано бити и убудуће, али професионалних радњи за израду фотографија је све мање. Фотографске лабораторије у Краљеву више је немогуће и пронаћи.

Мини лабораторију за развијање филма тридесетпетогодишњи Предраг Илић у кући чува само као успомену на оца и не тако давно време када је са њим поред црвене лампе ишчекивао рађање слике на папиру.

"Материјал, филм и развијачи се тешко набављају, а сада су и много скупи. Не исплати се јер муштерије желе што јефтиније да прођу. Мислим да више нико такве фотографије и не развија, и то не само код нас", наводи Илић.

Израда фотографија на папиру до појаве дигиталних аматерских фотоапарата чинила је више од 80 одсто прихода фото-радњи, објашњава Драган Пајовић, један је од најстаријих краљевачких фотографа додајући да не памти када је последњи пут продао кутију филма.

"Нема купаца. Дигитализација нас је натерала да будемо трговци. Убацили смо копир-апарате, рамове, ЦД-е, батерије али не вреди, нема довољно ни да се закрпе рупе", објашњава власник фото-радње "Пајо" у којој са зидова плене црно беле фотографије које је давно, направио на филму.

На несрећу власника фото-радњи, ни свадбе у Србији нису што су биле. Криза је учинила своје па се фотографијом бави свако, наводи Пајовић.

"Много је људи остало без посла, за 150-200 евра купили су фото апарате и кренули по свадбама. Зато мене питају како су његове слике јефтиније а немају радњу. Управо у томе је проблем, он не мора да плати радника и порез а то су високе ставке" истиче Пајовић.

Процењује се да на једну фотографску радњу, која измирује све дажбине према држави, долази 10 до 15 фотографа "фриленсера", али ни  њима, како Предраг тврди, "не цветају руже".

"Ја сам пронашао начин па комбинујем уметничку и комерцијалну фотографију, тако се једино исплати", наводи Илић.

Фотографије новијег датума нису вечне, довољан је вирус у рачунару. Слике данас мало ко чува у албуму, а како примећује Пајовић, млађе генерације нису свесне значаја фотографије.

Фотографски филм је на крају, фотографа ће бити и убудуће, али фотографских радњи, бар у Краљеву, за коју годину неће више бити.