Сигуран мост за сигуран опстанак

Када су градили висеће мостове на Ибру, житељи села на десној обали мислили су да је то довољно да се укроти река и повежу обале. Ти исти мостови, међутим, данас не повезују велика села него пределе обрасле шумом.

Млади људи који су њима некад прешли на другу обалу, више се не враћају. Села Церје, Добре Стране и део Полумира готово су се угасила.

То није случај са Зечевићима, селом са само седамнаест кућа. Договор и слога, како овде кажу, и мостове гради.

Када су схватили да ће, уколико нешто не промене, млади отићи и оставити своје куће и имања, житељи Зечевића изградили су нови, сигурнији бетонски мост.

Село Зечевиће се простире дуж оштрог гребена, са три стране је Ибар, а са четврте стрма литица. Једина веза мештана са светом је бетонски мост.

У селу не крију да су, крајем деведестих година, у време политичких превирања, од локалних власти добили два милиона динара. Зечевићи су обезбедили радну снагу, тракторе, механизацију и грађу. Ни НАТО бомбардовање није могло да заустави изградњу њиховог моста, јер без њега не могу да замисле живот.

"Не бисмо имали излаз на главни пут ни према варошици Ушће" каже Јелена Зечевић. "За наше село мост стварно много значи. Да није моста, деца не би могла да стигну ни до школе."

Пошто је мост завршен, живот у селу постао је лакши, млади су остали и основали своје породице. Скоро свака кућа у Зечевићима има барем по двоје деце.

Нема наговештаја да ће општина поправити дотрајале висеће мостове који воде до усамљених кућа на брдима и литицама у осталим селима. Осим грађе, на мостовима, како кажу, морају да се замене челичне сајле и носачи.